photo: “Desire” © Wesley Dombrecht
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika.

Ljubav. Tema koju baš dugo nisam dotakla. A ovih dana, Venera u dubinama Škorpionske tame pravi dva vrlo bitna aspekta na nebu. Trigon sa Uranom i kvadrat sa Neptunom. “I boli i boli i boli i boli nas ljubav…” rekao bi Milan Mladenović. I naravno da mi mora pasti na pamet Milan iako mi se trenutno na plejeru vrti Morrissey, obojica  – pesnici samoće, bola, slobode, ljubavi i bunta, svega onog što baš ova trenutna nebeska slika dočarava.
Zamislimo tu Veneru u Škorpionu, kojoj se čini da je vekovima sama, nedovoljno ljubljena, nedovoljno grljena, koja vapi za dodirom kao vazduhom, koja beži od dodira istovremeno jer čas predaje nekome je čas kada zna da je i kraj tu, da smrt, kraj, rastanak mora doći. Pa čežnja duboko potisnuta, nežnost ubijena jer nežnost je bol za nju.” I dodir može da boli”, rekla bi vam ona svojim dramatično zvonkim glasom poput glasa Eho dok vi mislite da vas zavodi, da samo neće lako da se preda ne naslućujući borbu koju ona od rodjenja vodi sa sobom. I baš ni malo askeze ovde nema, nikakvog odricanja – a sama toliko dugo može biti. Može? Ili, mora… osudjuje sebe samu na bol, na koji će se vremenom navići. Ali bol koji dolazi iz dna stomaka, iz prepona koje gore od strasti jer ovo je najsnažnija moć želje koja se požuda zove, pohota, taj bol je nepodnošljiv .

Gotovo mitološka slika da je ovo, žene koja sama u pećini duboko čeka na onoga ko zversku snagu želje ima, na onoga ko će je prostreliti pogledom, od koga će joj krv pojuriti telom, koji će je oteti od sebe same, kome će se u trenu predate znajući da je već kraj. Nemušta da zavodi, ali energična i harizmatična svakako, gotovo da ni ne primećuje desetine muškaraca koji bi da je imaju, da je dodirnu, da je ljube. No to njoj ne znači, jer ona čeka fatalnost. Znak. Čeka onog gde neće morati da razmišlja da li je ili nije to – “to”, čeka onoga ravnog njoj po željama i strastima, dovoljno hrabrog i dovoljno tragičnog lika, dubokog, dovoljno komplikovanog koji zna šta hoće, koji ne preza od drugih, od sveta, od tudjeg mišljenja, čeka onog sa kojim će živeti uvek samo za danas, poput leptira. Nekog, ko će u ćutnji znati njene želje, ko će moć izvesnu nad njom morati da ima, jer samo moć je uslov ljubavi. Tek kada oseti da zavisi od prisustva druge osobe, da je nemirna, ustreptala i nespokojna čim on nije tu, tek taj može probuditi nju.  I ovih dana, nespokoj, strast, ravnodušnost, izdaja, prevara, moć, zavisnost, poverenje i nepoverenje, želja – viju se u lljubavnim odnosima.  Pa svi postaju nalik ovoj Veneri, postaju “ili-ili”. Ili strastveni, usplamteli, besni i krajnje spremni, ili ravnodušni, hladni, bez želja i strasti koje su ili umrle ili sada baš vaskrsavaju. No ne zalećite se. Jer, samo ako vaš horoskop krije tu tragičnu nežnost, tu pomahnitalu strast, želju koja se broji poljupcima, a još više isprekidanim uzdasima, dodirima i samo trenucima, možete biti u ovim poslednjim danima novembra otvoreni za ono što nebo sprema. U suprotnom, ako ništa škorpionsko a za ljubav bitno u horoskopu nemate, sve fantazije, jake želje, ljubomore i nemire koji se mogu desiti, uspokojićete već onako kako vaš horoskop nalaže. Možda razumom, možda radom ili tudjom mukom, ne dozvoljavajući demonima da gospodare. Jer teško je živeti ovakve aspekte, svesno birati tragično, napušteno, komplikovano, trenutno. Jer nju je strah da misli o budućnosti , ona je progonjena prokletstvom apsurda i zna da ako na glas kaže svoje emocije da se sve može preokrenuti, zna da je osmeh baksuzan za nju jer može naslutiti suze. Ona zna da ne sme biti nikada srećna ako želi biti ljubljena. I zamislite koliko je to teško. Ne biti nasmejan, ne biti dovoljno radostan nikada, da bi možda bar jednom bio stvarno željen. No opet, ako će neko zaista otkriti snagu prave strasti i dubinu odnosa za koji je patologija normalno stanje, to je baš ova Venera.

I tako, dok ona krstari Škorpionom, ni ne vidi kako Neptun zamku sprema, kako je on – obmanom priziva da sasvim slučajno onda kada se ne nada (trigon sa Uranom) ponovo oživi svoju glad za životom. I šta je tu loše, reći ćete, šta je loše ako neko želi da živi život punog tela, sa puno želja? Pa baš to, želje su prokletstvo kada su Škorpionske, želje su nesanica kada su ovde, one su više nalik morama najgorim jer su demonske snage i sve podredjuju sebi. Pa sada ljubav samo takva može da se rodi – i samo onima koji slične fenomene imaju u svojim horoskopima. Ovo su zato sve teške ljubavi, tragične ljubavi, ratne ljubavi, ljubavi koje su fatalne bilo da su poput Romea i Julije zajedno od mladosti zakleti na vernost bilo da su to ono dvoje što dvadeset godina se nisu videli pa kao da su svu ljubav i strast čuvali za ovaj čas. A ostali, neka se čuvaju da ne padnu pod uticaj ovih aspekata jer zamka je to za svakoga ko se u dno i bezdan spremno i čak uzbudjeno i uzdrhtalo sam ne baca.

I za kraj, Yasmin Levy, Jarac – sa Venerom u Škorpionu. Njen glas, pesma, energija, strast, sve što doživite dok je budete slušali, naučiće vas šta je Venera u Škorpionu bolje od mnogih astroloških knjiga…

photo: “Melomania” by Lonely Pierot

Uvek skrećem pažnju svojim djacima, čitaocima, ljubiteljima astrologije da se astrologija u stvari, najmanje uči iz knjiga. Ona je svuda oko nas, u životima drugih ljudi, u knjigama, u pesmama. A tu je, jer astrologija se ne uči – ona mora da se doživi. Bukvalno. I zato, pored starog teksta o Mesecu u Škorpionu (koji sam odabrala za temu potpuno subjektivno jer ga ja tu imam postavljenog), danas ću pokušati da vam Mesec u Škorpionu dočaram kroz pesme koje sam redom postavljala kao ilustraciju napisanog…

Temu otvara Sting, pesmom „Moon Over the Bourbon Street“.

„It was many years ago that I became what I am
I was trapped in this life like an innocent lamb
Now I can only show my face at noon
And you’ll only see me walking by the light of the moon
The brim of my hat hides the eye of a beast
I’ve the face of a sinner but the hands of a priest”

Duša, predstavljena Mesecom u Škorpionu kao da zaista nosi taj dualizam andjeoskog i demonskog, grešnika i sveca u sebi. Čovek ovde ne može istinu da sakrije od sebe, a istina je da zlo koje je iskusio, video, doživeo postoji kao maleno seme u njemu, pa uvek kada se čini da će početi da klija kreću najnezamislivije unutrašnje borbe čoveka sa samim sobom.

Grozničave borbe da se ostane čovek, da se bude – dobar, plemenit, čist, da se duša ‘ne proda djavolu’, da se mržnja ne zapati, da se zlo ne prenosi dalje. Da se zlo ubije i da se umre ako treba zajedno sa tim pobesnelim demonom koji vuče u opsesije, vodjene motivom pravde, osvete. Najčešće, uzroci se nalaze u Mesečevom periodu – u detinjstvu. Porodično nasilje, beznadje u porodici, depresivna atmosfera doma, tragika, rane smrti, roditelji alkoholičari… Mesec u Škorpionu od svih poroka najviše naginje alkoholu jer je alkoholizma već moralo postojati u porodici, što je samo  pokušaj da se ‘izgori duša’, pa za piće ovi ljudi pre biraju nešto žestoko, jako, razorno, vrelo – gotovo poput otrova, nego što će to biti pitka čaša vina koju više vole ljudi sa Mesecom u Ribama. Priču o detinjstvu sam predstavila odličnim muzičkim ilustracijama “Family Portrait” – Pink,

“Mama please stop cryin’
I can’t stand the sound
Your pain is painful and it’s
Tearing me down

I hear glasses breakin’
As I sit up in my bed
I told dad you didn’t mean
Those nasty things you said
You fight about money
‘Bout me and my brother
And this I come home to
This is my shelter

It ain’t easy, growin’ up in world war 3
Never known what love could be
You’ll see,
I don’t want love to destroy me
Like it has done my family.”

i po meni, jedna od najboljih Mesec u Škorpionu deskripcija, “Cleanin’ Out My Closet” (Eminem) gde je i sam naslov pesme svojevrsna astrosimbolika potrebe da se izbaci napolje sav taj bes nastao iz previše jakog bola za ljudsko biće. Bol ostavljenosti, odbačenosti, nevoljenosti, koji se nagomilao u dobu kada smo bili previše nejaki da se branimo za sebe i da se čuvamo od drugih oko nas:

“I’ll take you back to ‘73, I was a baby, maybe I was just a couple of months,
my faggot father must have had his pantie’s up in a bunch, cause he split,
I wonder if he even kissed me goodbye,
no I don’t on second thought, I just fuckin’ wished he would die..”

Bespomoćnost se uvek nalazi u tom semenu zla, mržnje, osvete, besa, sa kojim se čovek posle čitavog života muči. Kako oprostiti roditeljima, kako stvoriti dom, ili možda, odluka – da ako već nikada nismo imali taj pravi dom, tu srećnu porodicu sa puno podrške i razumevanja, onda kao kod Morrisseya (koji i ima Mesec u Škorpionu), prekinuti porodični lanac i da se na tome sva ta patnja, nasilje, beznadje završi. (“The End of Family Line”)

“Our family tree hacked into decline
And I’m spared the pain
Of ever saying
(“Goodbye”)

I’m the end of the line
The end of the family line…”

Ono što zaista jeste tragično kod ovog Meseca je što nije kriv. Mesec je inače previše ranjiv i blag da bi mogao izašta biti kriv u ma kom znaku da se nalazi, ali kod Meseca u Škorpionu kao da je osudjen na najgoru kaznu, da žudi za životom koji ne može da ostvari i da ima. Za toplim domom, srećnom porodicom, podrškom, voljenošću od onih koje on voli.  Gotovo da živi kao po kazni i prokeltstvu što se kasnije (u mladosti najčešće) odražava u brutalnom inatu, preziru, nekada agresiji mnogo jačoj nego što bi očekivali da je Mars pokaže, jer ovde duša krvari, a rane nikada, ali nikada potpuno ne zarastaju. To se sve još kasnije u zrelijim godinama najviše odražava na emotivne odnose u kojima se ide iz krajnosti u krajnost. Od posesivnosti i potrebe da se gladno i animalno hrli ka ljubavi, do najstrašnije hladnoće i samokažnjavanja ravnodušnošću i nemanjem osećanja ni za druge, ni za sebe samog. Kada je reč o ljubavi, oni kao da znaju da je drugačije neće nikada dobiti, osim ako je ne preotmu, ako se ne nametnu, ako je ne zgrabe maltene kandžama ljubavi, a kojima rukovodi reka neuslišenih želja i nedoživljenih a željenih dodira, pažnje, zagrljaja.

“All your hidden faces
Your seven veils unfold
Give me forbidden places
All your tales untold
Give me ever and always
Body and soul

Give me ever the years you wept inside when cold
All the sins and secrets never cried
All the dreams you kept and the tears you sold
Give me
Give me ever and always
Body and soul…” (Sisters of Mercy – “Body and Soul”)

Medjutim, iz čekanja na onog ili onu koja će ih zarobiti nežnošću i nepresušnim dokazivanjem ljubavi koja je jedini način da se suzbije duboko usadjena nesigurnost i nepoverenje, od intenzivne ljubavi obično se priča završava debaklom, rušenjem, najgorom ličnom destrukcijom u kojoj sada Mesec u Škorpionu odbacuje i po prvi put shvata (ili bar ima priliku da shvati) da ne ume da bude voljen kao ni da voli drugačije nego kroz bol, izdaju, napuštanja, rastanke, čežnje, nemire, žudnje…

“But I never said I would stay to the end so
I leave you with babies and hoping for frequency
I leave you with photographs pictures of trickery
stains on the carpet and stains on the scenery
songs about happiness murmured in dreams
when we both us knew how the ending would
be…” (The Cure – “Disintegration”)

Kada takvo iskustvo počne da se ponavlja, što je često slučaj, osoba otvrdne, ohladi se za sve normalne odnose, koji bi eventualno mogli i da imaju taj happy end. Kada dodje do takvih veza, standardnih, normalnih, takvi odnosi je čine ravnodušnom, nezainteresovanom previše, sem malo nežnosti na početku i sentimenata koji jako brzo presahnu.

“You see the trouble with me
I’ve got a head full of fuck
I’m a basket case
I don’t think I can love, love, love

A heart so deep
I drown in it
And as it breaks
I swim through cracks
And leave with words
I can’t take back

You see the trouble with you
There’s no trouble with you
So when you say that you love me
That stops me loving you…”

(Robbie Williams – “The Trouble With Me”)

Jer, duša uvek ovde traži pakao, pa samo od individue, njenog duha, intelekta, razuma, potreba, zavisi da li će izbarati da ostane sama bez želja (“The Thrill Is Gone” – BB King),

da li će napraviti kompromis i umreti u vezi koja nema ni strasti ni želje, nesvesna da što duže ostaje u tom mraku zombijevskog života bez čežnje i ljubavi sve više priziva da joj se u liku neke osobe ponovo otvore vrata ka željama, strastima kada će osetiti da je ‘vraćena u život’  (Evanescence – “Bring Me to Life”),

“(Wake me up)
Wake me up inside
(I can’t wake up)
Wake me up inside
(Save me)
call my name and save me from the dark
(Wake me up)
bid my blood to run
(I can’t wake up)
before I come undone
(Save me)
save me from the nothing I’ve become.”

ili će živeti te krajnosti čekajući da se desi čudo,

“Waiting for the miracle
There’s nothing left to do
I haven’t been this happy
since the end of World War II…” (“Waiting for the Miracle” – Leonard Cohen).

Mesec u Škorpionu je astrosimbolički prikaz svih onih koji su na marginama društva, već etiketirani kao odbačeni, a koji ne zaboravimo – nisu krivi. Život je bio surov prema njima, pa u zavisnosti od intenziteta i drame koja je izazvala traumu, zavisi kakav će biti epilog. Nekada se uporno biraju pogrešni partneri koji će dušu ostaviti raskrvavljenu i u ožiljcima (“Don’t Cry for Louie” – Vaya Con Dios);

“When she saw me crying
She said I had no heart
When my heart was bleeding
She turned around and laughed.”

nekada se rano osoba otisne u kriminal, agresiju, ili borbu za svoju pravdu i ličnu osvetu. Sublimacija se održava tako što svoju bespomoćnost pretvara u najjaču snagu i počinje da brani slabije, da se bori za pravdu, često precenjujući sopstvenu mogućnost i završi na ulici, kao vodja masa jer su vrlo harizmatični, drugi u njemu prepoznaju hrabrost i usmeren bes ka konkretnom cilju (Beogradski sindikat – “Istina Srbije”),

a u kontekstu žena, to su sve prostitutke na svetu, sve one koje nude ljubav koju nikada nisu dovoljno dobile

“Sister of night
With the loneliest eyes
Tell yourself it’s alright
He’ll make such a perfect prize
But the cold light of day
Will give the game away…”
(Depeche Mode – “Sister of Night”)

Neretko da bi se došlo do sreće, ovde se prethodno čovek mora naći u talogu beznadja, sam i skučen, melanholičan po prirodi, ali baš onda kada suze krenu, kada se duša razbije, uvek negde na kraju zaiskri ljubav. Oseti se  puna snaga emocija koje on još uvek ima u sebi da daje. Kada bi bar mogao samo da volim i da nikada ništa ne očekujem, nekada će pomisltii za sebe, znajući da već sa prvim jakim strastima dolaze i očekivanja, zebnje, strepnje, mučenja, slatka mučenja koje vremenom on rado prihvata pa im se i raduje.. ipak je bolje sve ovo što mi se dešava nego ništa. Nesrećno-srećan, to je otprilike klasičan background duše, unutrašnjeg stanja ovih osoba. Nikada previše srećne, a kada pomsilite da su tužni, usamljeni i bezvoljni, depresivni, samo ih pustite i uskoro ćete videti Feniksov primer preobražaja te tragične sentimentalnosti, kao da samo još u patnji, u sladostrasnom prepuštanju tugi i samoći leži izvor nepresušne njihove ljubavi i radosti… (Stereophonics – “Maybe Tomorrow”)

“So maybe tomorrow I’ll find my way home…”

UPDATE: Od gore navedenih muzičara, Mesec u Škorpionu imaju: Robbie Williams, Morrissey, Kelly Jones (pevač benda “Stereophonics”), Dani Klein (pevačica “Vaya Con Dios”).
Kada sam pisala tekst o tome nisam razmišljala, pa mi je utoliko zanimljivije ‘prepoznavanje’.

Još neki ljudi is sveta muzike sa Mesecom u Škorpionu:

Najpre, oni koji pesmama upiru prst u oko sistemu, društvu, primer kako se prezir, bes i agresija sublimiraju u borbu za prava bespomoćnih, diskriminisanih: Bono Vox,Tracy Chapman, Bob Marley, i svi reperi i hejteri sa Mesecom ovde postavljenim kao što je ima Snoop Doggy Dog.

Mesec u Škorpionu je večiti ‘bluz’, pa ga mnogi bluzeri ovde imaju: Eric Clapton, Eric Burdon (“House of the Rising Sun” bi se bez problema mogla naći na listi.. Eric Burdon bio je pevač Animalsa)

RIP: Ian Curtis (pevač benda “Joy Division”, izvršio samoubistvo), Falco (nastradao u saobraćajnoj nesreći),  Michael Hutchence (pevač benda “Inxs”, izvršio samoubistvo),  Bon Scott (prvi pevač AC/DC, ugušio se od alkohola)

Dalje, još su tu: Bjork, David Brubeck, Miles Davis, Crissie Hynde,Alanis Morissete, Ennio Morricone,Kim Wilde

i oni, čiji su životi bili apsolutni primer Meseca u Škorpionu koga su i sami imali:  Isidora Dancan, Phil Collins i Johnny Cash (obavezno pogledati, ako niste, video za pesmu Hurt)

I hurt myself today
to see if I still feel
I focus on the pain
the only thing that’s real
the needle tears a hole
the old familiar sting
try to kill it all away
but I remember everything
what have I become?
my sweetest friend
everyone I know
goes away in the end
and you could have it all
my empire of dirt

I will let you down
I will make you hurt

I wear this crown of thorns
upon my liar’s chair
full of broken thoughts
I cannot repair
beneath the stains of time
the feelings disappear
you are someone else
I am still right here

what have I become?
my sweetest friend
everyone I know
goes away in the end
and you could have it all
my empire of dirt

I will let you down
I will make you hurt

if I could start again
a million miles away
I would keep myself
I would find a way

image: (scena iz filma/movie scene) © “Star Wars: Revenge of the Sith”

Mars je do 28. oktobra u Škorpionu.

Gorčina. Bes. Prolaznost koja mu prkosi. Koja poručuje „vreme i sam život, ne možeš zaustaviti svojom snagom, ti, bože ratnika i hrabrih, beskompromisnih! Nema tog principa tvog koji će zaustaviti našu konačnost.“ I zaista, može li Mars u Škorpionu koji će strujati našim bićima do kraja oktobra, doneti onaj laički očekivani marsovski optimizam, euforično stremljenje cilju i oduševljenje sobom, postojanjem, životom? Ne… ovo je priča o beznadežnosti snage, hrabrosti, volje, ovo je istina da sve, ama baš sve u reku smrti odlazi kad tad, i čovek i  njegova ljubav, i mladost, i strast, i snaga, sve što ga je činilo nekada dok je bio mlad srećnim, zanesenim, ovde postaje neprijatelj jer ne traje, jer umire, jer prolazi.  Kažu astrolozi ’Mars u Škorpiji je snažna energija’, ali poenta nije to, već odakle ide ta energija, i ka čemu je usmerena? Destrukciji, uništenju, samodestrukciji, jer ide iz beznadežnosti. Otuda je to slika hidrocentrale i vodenih turbina koje će ukrotiti i ubiti snagu reke da bi se rodila električna energija, to je uvek destrukcija i priča o uništenju jednog zarad rodjenja drugog, iako i to drugo ka svom kraju ide, pa i struja uslovno rečeno ’umire’, onog trenutka kada je pretvorimo u ’koristan rad’, uključimo veš mašinu, upalimo svetlo…

Kivan što smrt postoji, što kraj svemu u životu preti, on za neprijatelja bira upravo Smrt i Kraj, pa u borbu sa najjačim i najmoćnijim demonima kreće. Nema smisla, ništa nema smisla sem uporno i inatno pretakati se i usmeravati na silu ako treba tok životu! Ovo je zato priča samo o onima, onima retkima, koji snagu za ovakve poduhvate imaju – da sami preuzimaju život u svoje ruke, ali ne odlukom već akcijom! Da kad je nemoguće promene, kada je apsurdno ustanu, da život u avanturu borbe i večnog rata protiv apsurda i besmisla pretvore, pa postaje hirurg, hidroinžinjer, nuklearni fizičar, ili vojnik koji će se za rat moliti, ili babica koja život radja u inat smrti! Pa se obično u periodu Marsa u Škorpionu baš najviše trudnoća i desi uprkos godinama, društvu, sistemu, uslovima koji pogotovo danas diktiraju sve pa i tu osnovnu prirodu i potrebu ljudi za reprodukcijom. Milijarde spermatozoida će umreti da bi jedan oplodio, ali taj jedan je sad ljut, kivan, besan, uporan i odlučan da uspe. Taj jedan neće umreti već će se pretvoriti u život.

Ali i kao fetus borbu sa smrću on vodi, jer majka nije spremna, nisu uslovi potaman, pa i veliki broj trudnoća se baš sad završi abortusom, ali one koje opstanu obično energiju ovog Marsa kroz ceo život nose. (*to se inače zove u astrologiji koncept horoskop, koji se radi za vreme začeća, ali baš zbog roditelja koji se ne sećaju dana, a kamoli sata kada su začeli dete, koncept horoskop iako vrlo dobro odaje bazičnu prirodu a često i sudbinu čoveka, retko kada se radi jer nema podataka)

Te u danima kada Mars ratuje Škorpionom, kao što će biti do jutra 28. oktobra (posle toga, ponovo u Škorpiona dolazi tek na jesen 2012. god), mi smo tu da se neumorno trošimo, da umiremo na dnevnom nivou, da uništavamo jedno i radjamo, stvaramo, kreiramo drugo, da padamo i da se dižemo, ali znajte da sve što radite u ovom periodu ide iz vašeg prkosa smrti. Prkosimo krajevima, prkosimo odustajanjima, iako smo do zla boga umorni od svega, ali baš tada kada nam se čini da smo praznih baterija, da je napon slab, da umiremo energetski, zdravstveno, baš tad eto preokreta, eto neke nadljudske snage koja nas diže, kao da nas još samo bespomoćnost može spasiti i podsetiti kakvu snagu u sebi krijemo. I nema ovde uopšte kao što rekoh onog tipičnog, marsijanskog oduševljenja, nema histerično euforičnog predavanja i uživanja u osvajanju života, ovo je trošenje trošenja radi, inat, prkos, bes, volja koja postoji samo ako imate dovoljno moćnog neprijatelja.

Pa zlo se priziva, jer o kakvoj to dobroti ljudi pričaju, kakvoj sreći kada zlo nad celim čovečanstvom se nadvija. Zato je zlo moj neprijatelj i moja snaga baš kao i smrt. Osveta i prezir, moć da svom životu promenim tok što je, zna on, teško koliko i reci korito menjati. I seća se kako je i on nekada naivan bio pa verovao u dobro, kako se nadao i on nekada nekom lakom životu, radosti i sreći, ali obično jedan dogadjaj, trenutak, iskustvo koje ga je zauvek promenilo, transformisalo, osakatilo (pogledati klip dole) zauvek ga menja. I baš to zlo koje je nad njim nekad moć imalo, baš ta nepravda, ta surova iskustva koja su pokosila njegove nade, stavljaju ga u štit koji mu dok je živ daje osećaj da nad smrću moć on ima.

Ovo je vreme kada ćete mnogo grešaka napraviti u banalnim akcijama, izbrisati važne mailove, izgubiti bitne uspomene, slupati auto, oterati voljenu osobu, dati otkaz, razboleti i za pet sati se dići na noge, kada ćete svoju energiju (i fizičku i psihičku) trošiti i trošiti, pa će i teretane, fitnes klubovi biti krcati, pa kada vidite sopstveni znoj umesto da stanete vi pojačajte tempo, budite manijaci nad samim sobom, jer život neće stati ako ne stanem ja, misli ovaj Mars. Zato ne čeka da dobije – već daje otkaz, odlazi na nov posao, pa i tu se ne zadržava, i ide dalje, kao sa ratišta na ratište da ide. Nemilosrdan postaje prema sebi ali i drugima, moćan da delom ili rečima povredi, uništi, zatre. Ovo je vreme rušenja, destrukcije i promena – koje se ovde odnose na promenu jedne energije u drugu. Potreba za fizičkom promenom je ovo takodje, otuda teretane ali i plastična hirurgija (jer je i Venera sada tu), otrovi su lek za njega, (te će i zubari imati pune ruke posla i svi koji u poslu barataju otrovima i opasnim supstancama), rešen da da primer da se može postojati i biti bez ikakvog drugog cilja sem da u svom tom besmislu i apsurdu života koji živi – on traje. Totalno bez nade da postoji to dobro i to bolje koji mnogi čekaju i u koje mnogi veruju, ciničan, pun prezira i gadjenja spram dokolice i lakog življenja, on ratničke boje starih ratnika na svoje lice stavlja i poručuje glasom punim mržnje: „Smrti, ja i dalje postojim!“

On je „trinaesti ratnik“, on je Pobesneli Maks koji više nikoga nema sem svoje mržnje i potrebe za osvetom, on je Anakin Skywalker koji postaje Darth Vader.

„May the force be with you!“

image: “Devil vs Jesus” © Ong Chew Peng
Displayed here by kind permission of the artist / Slika je objavljena uz pisanu dozvolu umetnika

Na predavanjima održanim u novembru prošle godine kao i u horoskopu koji sam pisala za 2011 godinu, pomenula sam sledeće:

„…sa rekama ćemo problem imati naročito od oktobra 2012. godine kada Saturn bude bio u Škorpionu – kada uz reke budu nicala postrojenja zvana hidrocentrale, i kada će kupanje na rekama možda biti ’zabranjeno’. I da li je moguće da se i Djerdap može prodati? Saturn u Škorpionu kaže – moglo bi da se desi. Saturn u Škorpionu je zato astrosimbolika ’bolesne reke’, i to su sve granice na rekama, bedemi, brane ili reka kao granica pa se priča o deljenju nastavlja… Ograde, kamen graničnik i naoružani ljudi u uniformama.”

Ovih dana već pristižu chain mailovi o tome kako je u planu privatizacija vodnih resursa u Srbiji, a Saturn još nije ni blizu Škorpiona. Globalno ne prati individualno. Globalno radi uvek unapred, a Saturn nas samo suočava sa posledicama. To je kao kada želite da sagradite kuću. Prvo skupljate novac, pa angažujete arhitektu, pa razgovarate sa prijateljima, pa tražite podobno zemljište – pa krenete sa gradnjom, a kada svi živi primete da je jedna nova stambena zgrada nikla – vide Saturna. Do tada, on je dostupan samo vrhu kome i pripada.

Saturn = Jarac = 10. kuća

Da, znamo to. Saturn je planeta koja vlada Jarcem, a koji u astrologiji simbolizuje vrh, u horoskopu svakog od nas Zenit i opet vrh i naš domet. To je ono kada smo visoko ili možda još bolje, odgovor na pitanje ‘koliko visoko možemo stići’. Još dok su deca, ljudi sa recimo Marsom u 10 kući ili u Jarcu (sve analogno Saturnu) penjaće se po trešnjama i krovovima – ne bi li videli svet ‘sa visine’, iz jedne druge percepcije u koju veruju. I treba da veruju, jer čovek još od najranijih dana i treba da razvija svoja uverenja, po mogućstvu afirmativna za sebe i svet oko sebe. Da nema te visine, ne bi bilo alpinista ni naučnika koji su otkrili možda najbitnije lekove i izume, iako vodjeni pritajenom čežnjom, da baš oni dodju pred Švedsku kraljevsku akademiju i prime Nobela – i onda eto ponovo visine, eto ‘kraljevske akademije’, eto vrha i limita… ali ambicija živi i dalje, i kada nema više gde da se penje, ka čemu da teži i domete sebi da postavlja, čovek onda je rešio da ode u svemir.  Pa Neil Armstrong ima Saturna u Jarcu kao i Don Eisele (Apolo 13), Marc Garneau ima Mesec i Jupiter u Jarcu kao i sam Zenit koji mu se tu nalazi, Gagarin Saturna u 1. Kući i Jupitera u 10, i da ne nabrajam sad, proverite sami pa ćete videti, ja ionako žurim klijent mi dolazi za pola sata, a želim još nešto bitno da napišem.

Šta je suština Jarca, desete kuće i Saturna? Vlast. Pa što vam je jače i potentije, moćnije 10. polje, to će biti vaši direktori i nadredjeni – koje ni ne vidjate jer su oni tako moćni i jaki da ne komuniciraju sa svojim radnicima, zaposlenima. Više svog ‘šefa’ tada viđate na vestima nego uživo, baš kao i jedna moja klijentkinja sa Saturnom u Lavu u 10. kući koja 10 godina radi u našoj medijskoj velikoj kući a nijednom nije bila na razgovoru niti je ušla u kabinet gospodina Tijanića. Može mu se, on je vlast. Kao i svaki vladar što je vlast i samim tim toliko visoko i nedostupan, da su vam potrebne NASA naprave da ih dozovete i hvatate signal, a još jače mašine da ih locirate.

Medjutim, kada čovek dodje do limita jer je on pre svega limitiran svojom psihološkom, sociološkom i svakom drugom (a da ne pričam emotivnom) inteligencijom, dešava se da on vlast zloupotrebljava. Umesto da tu visinu doživi onako kako je to Svemir uredio, kao odskočnu dasku da može još nešto više i bolje da uradi, pa da ga cela nacija ili planeta slavi, on razara i ruši – jer ako ne može da se dalje penje, on neminovno počinje da pada.  Pa umesto MOĆ koju 10 kuća i Saturn kao i Jarac daju, on oseća NEMOĆ , najočajniju bespomoćnost – pa moć stvara tako što porobljava prirodu, ljude, planetu.

E tako, sam Saturn u Škorpionu je tačka, kraj patnje i kraj rata, ali samo kada je ‘svetac’ taj koji ga nosi, čovek od nauke ili kakve vlasti, ali koji radi i živi u skladu sa svojim afirmativnim načelima po ovaj svet, pa dobija nobela jer je zaustavio kakav pokolj ili kakvo zagadjivanje reka. Ali vreme u kome živimo ne obećava puno, pa su mračni scenariji više realni na žalost, mada nikako ne treba da prestanemo da se nadamo! Jer, ja sam sigurna, da ne samo da će nad vodom biti monopola, već će se rat voditi i to Vlast vs. Vlast će vodi rat oko prirodnih resursa, a najviše vode i naravno, nafte (koja se i danas od fosilnih ostataka stvara – dakle, Škorpion – otuda je i logična simbolika da ko ima naftu – ima moć). Visoki i veliki se sukobljavaju i generalno će se tada mnogi vladari sukobljavati zbog pohlepe i prividne moći koju im njihova žgoljava ljudska struktura naredjuje.

Ali ja verujem, a verujte i vi da će trigon Saturna i Neptuna ipak iznedriti onoga koji može da spasi ljude baš onda kada je najdramatičnije. Neptun iz Riba nas moli da se molimo, da verujemo, da ljubavlju onom  holističkom sebe i zemlju lečimo, da patologiju na sebe ne preuzimamo, pa ćemo svi biti lekari onoliko koliko samo ljubavi u sebi imamo!

Ide vreme  bolesti koje nužno od svakoga od nas traži da budemo iscelitelji! Sve je bolesno, i društvo, i zemlja, i vode, i ljudi – zato u isceljivanje, nadjite načine, nadjite oplemenjivače za svoju ljubav i postanite ‘onaj koji leči’. Prvo krenite od sebe, jer niste okasnili, Neptun zove jer trebaćemo mu za koju godinu, a Pluton nas podržava da regenerišemo ljubavlju, verom i lečenjem, da spašavamo i da iz ruina dižemo. Jer, za neku godinu svi ćemo se deliti na one koji leče i na one koji truju i uništavaju.

Nijedan horoskop nema garanciju šta će u nama prevladati, koji princip, da l’ dobro il’ zlo, nijedan globalni aspekt ne daje garanciju šta će (koja sila) pobediti. Zato, uvek ima šanse.

… i to uvek, samo od nas zavisi.

Šta li će u nama prevagnuti?

bore se Raspusnost i Stega,
Lajavost i Uzdržanost,
Dužnost i Olakost,
Plačljivost i Okrutnost…
Pobožnost i Huljenje,
Mrs i Post…

Veselost i Tmurnost,
Razvratnik i Vernik,
Učitelj i Služitelj,
Asketa i Razmetljivac,
Lažljivac i Istinoljubac,
Visokoumlje i Niskoumlje…
Duša i Mrak…

Šta li će u nama prevagnuti,
kada dodje dan konačni, sudnji?

(Mirko Kovač – Uvod u drugi život)

Image Source: 123

Danas hoću da napišem jedan tekst o dispozitorima. Tradicionalna astrologija je dispozitore planeta uglavnom tumačila kao ’konačni odgovor na ono što jedan aspekt u horoskopu predstavlja’. Dispozitori se dakle odnose na PLANETE (ne na znake). Recimo, kada kažemo da je neko rodjen u znaku Ovna, to znači da je njemu Sunce u znaku Ovna, a to dalje znači da Mars, koji vlada Ovnom, sada je i vladar, dispozitor Sunca. I uglavnom ćete i na internetu naići na priču o dispozitima više lokalno nego globalno, dakle ako imate kvadrat Marsa i Venere, pri čemu je npr. Mars u Raku a Venera u Ovnu, onda još ako su i Mesec (dispozitor Marsa jer Mesec vlada Rakom) i Mars (kao dispozitor Venere) takodje u  teškom aspektu, onda je ovde priča o jakim strastima, neminovnoj destrukciji, neprihvatanju, velikom naporu i borbi u ljubavi mnogo izraženija nego tamo gde isti ovaj kvadrat ima dispozitore (Mesec i Mars) u recimo trigonu. Tu se još nekako podnose.

Ali kada govorimo i o globalnim dešavanjima, dispozitori su više nego bitni, a opet, retko pominjani.Uran je od marta u Ovnu gde će biti prilično, još nekih otprilike 7 godina. Njegov dispozitor sve to vreme biće Mars, pa kao da i ovaj Mars što nam se šeta nad glavama nije onaj stari Mars koga poznajemo. Ovaj Mars sad, nosi od marta pa na dalje prilično informacije koje dobija od Urana. To je jedan drugačiji, pobunjeni Mars, nije više vredan, sad ume da baci sve alate i napusti sve poslove, da raspusti red, da razbuca sistem, da zahteva anarhiju kao novu vrstu poretka. A znaci kroz koje Mars na dalje šeta (trenutno je u Blizancima), samo pokazuju ambijente, ljude i sl dogadjaje gde će se ova njegova ’nova’ priroda manifestovati. Utoliko je opasniji, nepredvidiviji, sklon preokretu, naglim odlukama, poput munje može da se razgnevi, on nepodnošljiv sad je tek nepodnošljiv, iritantan, netrpeljiv. To ćemo najbolje videti kada bude skoro 8 meseci boravio u Devici (od novembra 2011-jula 2012). Kako se Devica odnosi i na poslovno okruženje, osim otkaza i već problematičnih štrajkova, to su i racije, pobune, neredi (umesto reda) – pa ćemo se pitati šta se desilo sa onim knjiškim Marsom u Devici koji sada umesto da trenira druge, bude primer, pali biblioteke, rugajući se znanju i obezvredjujući sav taj napor čoveka da postane čovek, sav moral, vrednosti, sistem, i tu njegovu najveću iluziju u koju je verovao – ispravnost. Pravičnost ostaje u knjigama, pa će ih baš zato spaliti, knjige, pravila, zakone će u kriminalne pretvoriti, a rad u besmisao. Ko je zapalio žito? Sećate se toga? To je slika Marsa u Devici, koji pali svakojake plodove, pogotovo sad sa Uranom.

Isto tako, Venera, koja gde god da je nekakvu tugu ili hladnoću ili strah ili uzvišenost sada nosi dok je Saturn u Vagi, jer je ona njegov dispozitor. Nema sumnje da je ozbiljna, iako je sumnje baš sad puna, zauzeta – nema vremena, racionalna – počela da razmišlja i ona… Sad dok je u Raku, eto je kod psihoterapeuta, astrologa, hoće da ’shvati’ šta se dešava, a meni u kuću na njen tranzit Rakom ušetao ne ljubavnik već klavir (Saturn u Vagi). A kad udje u Lava, eno je gde grabi ka ambiciji žarkoj, umesto da vrti kukovima na nekom podijumu.  A tek sledeće godine kada bude retrogradna u Blizancima (od aprila pa do avgusta 2012) svaka laka konverzacija videćete kako postaje smrtno ozbiljna, nema više niko vremena za chat, a sve površno i razigrano pretače se u nešto što što baš površnost prezire. Pa ako ništa drugo, nema bolje kombinacije za radjanje umetnosti od baš ove, ili bračnih zavetovanja – e tada će biti brakova, jer nema vrdanja, ali i laganja, varanja – mada neuspešnih doduše pa se čuvajte da vas ne uhvate, jer su to onda separacije, pa razvodi.

A Saturn? Saturn tek nije više što je bio, nego je sad gromada Plutonovske energije. I kakva je to tek nezamisliva slika Saturn koji ima energiju? To je kao erekcija u osamdesetogodišnjaka, to je paradoksalna slika prvog rock’n’rollera, Sizifa, koji uspeva da kamenu kaže stop i da se suprotstavi sili teže. Kada ne bi govorili o dispozitorstvu već o običnom aspektu Saturna i Plutona, bila bi to recimo brana koja zaustavlja reku, bolest koja hoce da izbegne smrt, oživljavanje mrtvog (arheolozi, speleolozi i drugi –ozi ili pijanista koji oživi Rahmanjinova) ali kao dispozitor Plutonov – Saturn je sad navodjen, teledirigovan, usmeravan jednom energijom koja nad njime oduvek moć ima, pa samo malko zagrebi po površini sad dok je Saturn recimo u Vagi, po površini  partnerske veze, samo malo posumnjaj ako smeš – pa ćeš videti kako sumnja postaje aždaja opsesije, jer ovo nije kamen jedan, ovo je sad lavina, ovo je bujica koja nosi. Pa samo malo probaj da mimo braka uskočiš u paralelnu vezu, i sve se menja. Jednim dodirom. One touch i ništa više nije isto. Dok je bio u Devici, on nije doneo samo nekima ostajanje bez posla, nego masovno, Plutonovski. A kad bude u Škorpionu? U Plutonovom znaku, on koji je sad dispozitor Plutona iz Jarca, dok Pluton i dalje bude bio u Jarcu – Saturnovom znaku, dakle zamena dispozitora (recepcija)? Ako se ovaj svet bude stvarno promenio to će biti tad, a mi kao i do sad, nećemo puno osetiti jer dok promena traje mi smo njeni akteri, tek kada prodje, i kada u prošlom vremenu pričamo o onome što je prošlo (kao danas o Jugoslaviji na primer) tada je kasno da se nešto uradi jer tada se promena desila.

Ali individualno, samo neki od nas već su spremni i vrebaju pravi momenat Marsa koji je dispozitor Urana, jer znaju da je samo jedan momenat važan, da voz taj juri i da neće stati, tek će malo usporiti – on samo mora da pod tenzijom i fokusiran kao da hoda po tankom ledu pa da uskoči na vreme, rizikuje da bi se spasio, a onda put Saturna koji nije ono što imate u bankama ili kuća sa okućnicom – iako, da, i to je Saturn, ma sva materija zajedno sa telom vašim žgoljavim ili debelim ili najzgodnijim i brižno negovanim, koja vam može biti oduzeta baš na Saturnove neke gadne tranzite uvek, a kad tad konačno uništi ih vreme (opet Saturn). Ali pre svega tog što su ljudi napravili da Saturn bude, Saturn je ’sve ono što ti niko ne može oduzeti’, a zove se iskustvo, sav trud, vreme čekano, počinajnja i porazi, posrtanja i opet zalaganja i napori, sve ono što se svodi na ’krv, znoj i suze’ a što vas je učinilo (neke od vas) da likujete danas sobom i da o tim godinama mučenja sada pričate gotovo u šali, jer iskustvo je od nekih zaista napravilo one koji strah od života nemaju. Neko ko je više puta ostajao bez posla, manje se boji krize nego onaj koji 15 godina radi u jednoj istoj firmi, pa to je tako jasno i logično. I daj da privedem ovo kraju, šta to Saturn kao dispozitor Plutona poručuje? Ne plaši se Iskustva kraja! Jer to je jedino iskustvo koje ti daje moć, i jedino koje pamtiš kao ’desilo se’, ’bilo je’, i jedino koje izvlači iz klasične saturnijanske patnje – mučenja- trpljenja, jer kao Plutonov dispozitor ni Saturn ne želi više da se muči i da druge muči, pa pogledajte malo bolje oko sebe, i recite mi da li vidite da nas Saturn negde uopšte muči? To vreme kada je Saturn primoravao na trpljenje davno je prošlo, sa poslednjim ikonama prošlosti i Saturnova uloga takva je pala. Čoveka je tada mučio rodjeni stid, duboko integrisani moral, vrednosni sud, a o griži savesti da ne pričamo… recite mi da niste primetili da savesti više gotovo i da nema? Jer Saturn sada drugi oblik dobija, pa će se mnogo lakše i fatalnije grešiti, mnogo su razornije posledice nego dok je to bio onaj ’stari, dobri Saturn’ koji je umeo da čeka bolja vremena, koji je umeo da gundja ali i da trpi. I umesto u klasične bolesti (sve kod Saturna je bilo klasično) on sad najgore psihotične poremećaje donosi, od šizofrenije do paranoidne psihoze, sadizma… – pa neka psihijatri koji se bolje razumeju od mene dopune listu dijagnoza koje će biti najveća bolest narednih godina, a posebno dok bude Saturn u Škorpionu.

Ali ako se usudite da umesto da budete kamnečić u toj lavini koja se globalno pokrenula, vi izaberete pa budete onaj koji pokreće ono što mu je do juče bilo nezamislivo ili nemoguće, jer odjednom verujete da je sve moguće, ali ne kao nada već kao energija, kao trud puta zanos i neumornost jer energija što se više kroz Saturna troši to više materijalizuje – pošto je ovo praiskonska slika materijalizacije gde čovek stvara ono u šta veruje. No, treba biti hrabar za to, treba biti vičan, treba imati prethodnih iskustava, treba biti zdrav i bez psihoza i drugih dijagnoza, treba biti principijelan do krajnjih granica i ne popuštati jer takvi će uspeti, i to mnogo. Samo zato što su verovali da u njima još života ima. Njihovog života, a ne onog koji su usvojili da žive jer nisu imali izbora. Ko kaže da izbora nema? Ajte molim vas… zar ne znate za hiljade ljudi koji su baš u najgora vremena krize (doduše najgora nas de facto tek čeka) ipak radili i to punom parom? Mislite da je to zbog toga što im je Jupiter negde uleteo u horoskopu? Ne. Oni samo žive svoje, a gde ima života manje je straha, jer život postoji samo onda kada se stvara. Pa ako ništa drugo radjajte decu, po devetoro ako može, ali neka se energija triplicira, ako već nemate šta drugo iz sebe da rodite, materijalizujete i stvorite.

Kao ilustracija, mlada žena (32) iz Ukrajine, Vika, koja će vam pokazati tempo kojim treba krv da vam ključa (sve suprotno miru, meditativnom raspoloženju i stanju hibernacije koje vas samo vode u zamku ako nisu praćeni neprekidnim i neumornim stva-ra-njem) I nije bitno šta stvarate, samo gledajte da se trošite, trošite, trošite… više o tome sam pisala u tekstu o Saturnu i Plutonu, pa da se ne ponavljam pogledajte tamo nastavak ako vas je tema zainteresovala. A sad, divna Vika… (inače Škorpion sa Marsom u Strelcu) i melos koji je astrosimbolika perioda koji dolazi uskoro, kada Saturn bude u Škorpionu, a Pluton u Jarcu – Master of Puppets. A vi izaberite, hoćete li da budete master ili puppet.

Venera je danas ušla u Škorpiona i priroda je počela ozbiljno da vlaži i truli. Vlaže i žene, trule nam želje, slivaju se sokovi drveća kroz korenje, a mi se neosetno spuštamo u donji stomak odakle ćemo da izvlačimo sebe narednih dvadesetak dana. Evo baš sad na Metropolisu curi bluz.. “Ain’t no love in the heart of the city…” A jedan matori bluzer je davno rekao: “Bluz je kada te žena ostavi. Ali i kada ti se vrati…” Ko zna šta je bluz, razume i Veneru u Škorpionu. Neka žive, žive strast, želja i ljubavna glad. I ne čekajte ništa sad da vam poklone, nekada je uzbudjenje veće ako jednostavno – uzmete, otmete od života ono što vam je bitno.

“YOU HAVE NO VALUES. WITH YOU IT’S ALL: NIHILISM, CYNISM, SARCASM AND ORGASM!”

- Deconstructing Harry (movie)

“MIRKO: Zaveži, deda! Mi moramo osvojiti svetsko tržište! Mi moramo imati veći profit od najvećih tvornica automobila! Smrt je jedini siguran i večiti posao! Sve može da izumre i da nestane, jedino će smrt večito biti živa i besmrtna! Iz godine u godinu, budućnost smrti je sve perspektivnija! Drugovi i drugarice…
AKSENTIJE: Bez drugarica. One su pokojne.
MIRKO: Ma nemoj da me prekidaš!
LAKI: Deda!
MILUTIN: Tata, udariću te.
BILI PITON: Dozovlite mu da rekne mudre reči.
AKSENTIJE: Duboko se izvinjavam.
MIRKO: Vi vidite, niste ćoravi, koliko ljudi gine u svetu, po raznim ratištima. Vi vidite koliko ljudi umire od raznih bolesti i od gladi! Mi se moramo probiti i sve te ljude uzeti pod svoje! Dosta je bilo sitnih poslova u Beogradu! Mi smo prevazišli ovaj grad i ovu zemlju! Mi smo sposobni da sahranimo ceo svet! Došao je pravi trenutak za veliki svetski posao!
PRISUTNI: Živeo!!!”

Dušan Kovačević – Maratonci trče počasni krug

Ivan Akimov

Ličim na kralja zemlje gde kiša stalno pada,

bogata a nemoćna, već prastara a mlada.
Što, prezirući naklon vaspitača mu smernih,
čami kraj svojih pasa kao kraj drugih zveri.
Ništa da razgali, ni divljač, ni sokoli,
ni umirući narod što pod balkonom moli dragog lakrdijaša.
Ni balada ni slika ne vedri više čelo tog teškog bolesnika;

postelja mu krinom kićena grobnicom da bude,
a gospe od ukrasa, što svakog kneza bude,
ne znaju kako da se bestidnije obuku,
da tom kosturu mladom bar osmeh izvuku.
Ni prvi alhemičar ne uspe da izluči

iz njegova bića tu boljku koja ga muči,
ni kupanjem u krvi, što su Rimljani znali

i silnici kada ih staračka nemoć svali,
ne zagreju tu lešinu otupelu od sete,
čijim žilama struji zelena voda Lete.

Splin – Šarl Bodler

__________________________

pakao je sagrađen
komad po komad
cigla po ciglu
oko
tebe.
to je postepen,
a ne brz
proces.

mi gradimo svoj
sopstveni
inferno,
a krivimo
druge.

ali pakao je
pakao.

moj pakao i
tvoj
pakao.

naš
pakao.

pakao, pakao,
pakao.

pesma o
paklu.

obuvanje
cipela
ujutro.
pakao.

Floyd Gottfredson

“Mephistopheles” by Mark Matveevich Antokolsky (1843-1902)

“When you return I am going to give you one literary fuck fest – that means fucking and talking and talking and talking and fucking. Anais, I am going to open your very groins. God forgive me if this letter is ever opened by mistake. I can’t help it. I want you. I love you. You’re food and drink to me, the whole bloody machinery as it were. Lying on top of you is one thing, but getting close to you is another. I feel close to you, one with you, you’re mine whether it is acknowledged or not. Every day I wait now is torture. I am counting them slowly, painfully. But make it as soon as you can. I need you. God, I want to see you in Louveciennes, see you in that golden light of the window, in your Nile green dress and your face pale, a frozen pallor as of the night of the concert. I love you as you are. I love your loins, the golden pallor, the slope of your ass, the warmth inside you, the juices of you. Anais, I love you so much, so much! I am getting tongue-tied. I am sitting here writing you with the termendous erection. I can feel your soft mouth closing over me, your leg clutching me tight, see you again in the kitchen here lifting your dress and sitting on top of me and the chair riding around over the kitchen floor, going thump, thump.”

An Excerpt from a Third Letter from Henry Miller to Anais Nin

“EVERY ACT OF CREATION IS FIRST AN ACT OF DESTRUCTION.”

Rosemary Woodhouse: Oh, God!
Roman Castevet: God is dead! Satan lives!

(“Rozmarina beba”)

Saturn u Škorpionu sinema: “Majstor i Margarita”, “Angel’s Heart”, “Possession” (1981), “Deveta kapija”, “Veštice iz Istvika”, “Omen (Predskazanje)” (1972), “Djavolji advokat”, svi mitološki (“Borba titana”, “Immortals”…), “Oni žive” i drugi filmovi sa zombijima, “Egzorcist” i svi sa duhovima, kao i “4th Kind”, “Alien”, “Hellraiser”…

VUK – Miroslav Antić

“Rusaljke”

Piše Pekić u ‘Odbrani i poslednjim danima’:

“Sami ćete priznati da nijedan ozbiljan, čovečanski posao ne može čestito da se obavlja ako nema na čemu. Ne može se biti lekar bez pacijenata, ni pop bez pastve. Može li se biti pravednik bez nepravde i sudija ako nema krivca?”

Prvi koji će čestita zanimanja za sebe birati, u ulozi večitog spasioca i dobročinitelja jeste Jupiter. Ali lako je Jupiteru da priča o dobru onda kada je dobro, pa da se zahvaljuje na svemu što mu je dato, dok ga virovi beznadja Zla nisu povukli ka dnu. “Zahvaljujem, zahvaljujem, zahvaljujem… i ne daj bože nikom!” e tako kaže Jupiter.  Pa ide svetom i propoveda istinu o Dobrom, jer  to čega se Jupiter plaši i što prirodno ne razume, jeste Zlo koje mu je skriveno iza ledja, u 12-to polje od Strelca kojim Jupiter vlada, u mraku Škorpiona, te ga on shodno prirodi svojoj ni ne razume. Ne razume Jupiter šta je to što natera čoveka da ubije čoveka, šta je to što nagoni čoveka da pobesneo mrzi, šta je to što se u čoveku ne smiruje dok ne iskamči osvetu,  kako to da deca umiru od gladi kad hrane zna da na svetu ima dovoljno, i sve tako… zato Jupiter odavno ne razume ovo vreme, a Saturn ga je već više puta već gledao i ovaj period dok bude bio u Škorpionu, samo je momenat kad Saturn i dalje ćutke odmahuje glavom levo i desno i misli kako ljudi ništa nisu naučili. Nisu shvatili da je patnja večna, bolest, žrtve, nepravda, glad, ratovi, stradanja… Mnogo večnije i postojanije od svih nada tananih u mir, slogu, ljubav.

Ali u svojim ranijim pohodima Škorpionom, koji se dešavaju na svakih 29-30 godina, drugačije ga je vreme zaticalo. Iako je i tada Saturn umeo da izvuče i pred svet izbaci i ogoli Zlo, gotovo baš onako kako reče u komentarima na prošli moj tekst sa ilustracijama Svarog:  “Živela smrt i propadanje, daće nam novu kožu kad stara odumre!” , ljudi su se Zla čuvali, zla se bojali. Te u nekoj i davnoj i ne toliko davnoj prošlosti, čovek je sam sa sobom bitku vodio – jer je borba Dobra i Zla pre svega borba unutar Jednog Čoveka. Prepoznavao je šta je to što treba čuvati, poštovati, vredno paziti da se ne oskrnavi, šta je to što treba zaštititi da kao spomenik Dobra ostane i podseća mlade i sve ljude da postoji nešto vredno što više nego Dobru, Ljudima i njihovom dobru i miru služi.

I kako Saturn nije onaj što se menja, jer je Saturn vazda isti, ono što se promenilo bio je Jupiter. Jupiter je medijima dao dozvolu da skrnave dobro, dao je obrazovnim sistemima pravo da tolerišu knjige koje se u neko ranije vreme usled uticaja strogog i važnog Jupitera u toj ulozi zaštite Dobra ni u snu ne bi mogle štampati. Dao je Jupiter i ono najgore, samopovladjivanje da u prljave biznise udje i da se trguje Zlom – oružjem, da se zbog sirovina ljudi ubijaju, teritorije osvajaju, zbog novca, moći, stari kolonijalista koju svoju krv pere pričom o boljem životu i taj tvorac ‘demokratije’ koji je degenerisao istu od onih stoika do današnjih demokrata, pa njihova nakaradna slika postaje – on je taj koji donosi vreme kakvo živimo. Saturn – ne. Saturn je samo pokazatelj, on nam daje da vidimo šta smo stvorili, šta smo birali, šta smo dozvolili jer dozvolili jesmo da Dobro padne a da se Zlo uzdigne. I to nije nešto što se dešava samo sada. Dešavalo se oduvek i ta borba je arhetipska. Od mitova i bajki u kojima želimo da pravedan, čestit i hrabar pobedi, od ikona na kojima će Sv. Georgije ubiti aždahu, od mnoštva slika koje u našem nesvesnom žive gde je vera u dobro = vera u život, pa gde i život dati za tu vrednost više vredi nego uprljati dušu svoju, zbog čega ne mali broj intelektualaca, pisaca beše prognan ne tako davno, samo zato što nisu želeli da kolaboriraju sa Senkom Zla. Beše to vreme morala, pravde, časti. A moral, pravda i čast – bar vi što malo astrologiju razumete, možete sada da razumete i to da oni nisu temelji koje čuva Saturn, već Jupiter.

I evo Jupitera gde u junu ulazi u Blizance. U Blizancima je u izgonu, proteran, bez morala i vrednosti, bez duha i spreman da saradjuje, trguje, a običan čovek koji bez posla ostaje, evo ga opet na ulici da švercuje, da možda ukrade, evo kako u Blizancima snalažljivost ekspanziju doživljava u cilju preživljavanja, pa i kradje i lopovluci, ali i prevare, lukavstva koja preživljavanju služe šire se kao od šale. I nema morala pošto je u izgonu da spreči, sem ako čovek već dubokouman i duhovan nije. E taj će posmatrati i zapisivati sve to, baš kao i gore citiran i tek u izgnanstvu kao što njegov Jupiter u Bluzancima zahteva, Borislav Pekić – koji je baš Jupitera u Blizancima imao i njegova pisma iz Londona, pisma iz tudjine, i danas su najverodostojnije oličenje te Jupiterove nemilosti kada je u Blizancima – što je njemu bilo dato i da vidi, i da doživi na svojoj koži i da zapisuje. Video je mnogo pre nas jer je mnogo pre nas susreo taj globalizam i kapitalizam -  a osim u njegovim knjigama, ja iskreno savetujem da u narednih godinu dana svaki dan započnete njegovim blogom i nekim tekstom odatle.

A Zlo čeka... Ono uvek čeka, ma kako to smešno zvučalo, ali Zlo ima sigurno smisla za šalu, sprdnju sa ljudima, ono čeka Tog Jednog da popusti.  Mitovi nisu lagali, bajke nisu lagale, žitija nisu lagala. Svaka knjiga koju čitasmo i gde smo se tresli nad sudbinom glavnog junaka plašeći se da ne popusti pred Zlom i radovajući se kada Dobro u njemu pobedi, ni te knjige nas nisu lagale. Sve počinje od Jednog Čoveka. Ako bi taj jedan čovek istrpeo svoju borbu i ako ne dozvoli da Zlo pobedi on čuva i druge od zla. Ali ako on Zlo pusti, onda se Zlo širi, kao da indukuje još zla.  No treba meriti dobro, treba prepoznati šta je dobro a šta zlo, jer često ljudi misleći da čine dobro čine zlo.

Jer u čemu se na kraju vrhunska svetska literatura što opemenjavanju prvobitno služi, ako ne u maestralnoj veštini da pisac kroz glavnog lika njegovu ličnu borbu Dobra i Zla prikaže na što jezgrovitiji način. Pa listamo i mi stranice, ne spavamo, uzbudjeno pratimo taj epski sukob koji se tada dešava i u nama. Koliko samo puta čitalac ili dok gledamo neki film, mi osećamo simpatiju prema negativcu samo zbog te borbe korz koju prolazi. Iako znamo da je učinio nešto loše, nekakvu sapatnju i razumevanje donosi to što na sledećih 100 strana slušamo njegovu ličnu katarzičnu borbu sa sobom, i čudan duševni mir kada Rodion Romanovič Raskoljnikov odlazi na robiju u Sibir. I u tom času, nije nama drago što je krivac osudjen, nego što se konačno njegov pakao duševni u borbi dobra i zla završava. Pa kao da nam je skinuo demone sa lica otišavši na robiju, a mi sigurni postajemo da će on nakon toga postati bolji čovek, i da je već u toj borbi zasigurno postao. Ali otvorimo onda novine, nekakav Kurir pa vidimo gde jedan takav čovek svoju ispovest piše, knjiga postaje bestseler, ali kraj nije isti kao u Zločinu i kazni. Ovde mu se sada nova uloga nudi, nekakvog glumca koji bi možda i velikog Cara Dušana trebalo da glumi. Ubica da glumi tako veliku ličnost, a nekako je izostao onaj Sibir. Pa eto samo jedne knjige što se nedavno pojavila, a koju je, onako kako samo on to zna – u ljudske ruke doturio Saturn u Škorpionu. Slavimo li Zlo ili borbu sa Zlom? Ajde ljudi, svak za sebe neka bira u periodu koji dolaze, ali nemate jos puno vremena.

Crkve to zovu – iskušenje, što je po meni nedovoljno jasno ljudima. Ljudi iskušenjima uglavnom smatraju nešto od spolja što ka njima kreće, nešto što može u porok da ih uvuče.  Pa i crkve popustiše. Ali u manastiru Rukumija, nadomak Požarevca, otac Simeon ne popušta, kao jedan živi primer Saturna u Škorpionu – kao izbor nepopustljive borbe sa Zlim. On vas neće sigurno pričestiti u subotu, niti ako samo sat vremena postojite u crkvi pre pričešća, a ako ste pušili, mislili zlo, takodje vas neće pričestiti. Kaže jedna žena mojoj majci kada su se srele tamo, “tako sam srećna, evo deseti put dolazim i tek sad sam se pričestila!” Kaže mi majka da ga vladika Braničevskog okruga zato ne voli puno, ali meni je drag. O tome možete više ovde pogledati:

Dakle, nije iskušenje samo ono što spolja svet donosi, i nije Saturn u Škorpionu samo onaj ko vam ponudi pet hiljada evra ali da svesno radite nešto zlo, već su to i one misli koje vas vijaju tokom dana sa kojima se borite – jer zna čovek u duši čim pomisli loše zbog dubokog osećaja nelagode i krivice da nije sposoban za mržnju, osvetu, pa čak i kad mu padne na pamet, eto čoveka gde brže bolje sebe uzdiže mišlju da je on iznad situacije, da ga ne zanima i da može da oprosti.. ali borba je to mučna i trajna, kao i sve sa Saturnom, pa sutradan a misao se opet javi, muči se čovek. Muči se duša, muči se pakleno se muči jer nije se skoro vodila ta iskonska borba u čoveku kao što će u narednom periodu, a posebno sad kada i Jupiter digne ruke, odlazeći u Blizance, gde će opravdanje za ama baš svaku svoju radnju lako da nadje i opravda nekom krizom, životom, ili poredjenjem sa drugima – okruženjem.

Pa iako je velika istina da ničega se Jupiter ne boji kao iskušenja, znajte da on ako nema u okruženju dobro (opet Blizanci, mediji, svakodnevno gde obitavamo, sve to oko nas – predstavljeno je Blizancima) dakle ako tu ne vidi primere tog dobra, nego mu se predstavi da je i Zlo dobro, on primera nema, i zato vam je sada SVIMA, kao što je svakome kome je Jupiter vladar – što znači da je rodjen u znaku Strelca ili sa tim podznakom tokom čitavog života uvek uvek uvek potreban primer dobra. Tek tada se čovek opire i odupire zlu.

A Saturn u Škorpionu će na očigled svima sada dati sliku apokalipse, gladi, stradanja, nepravde. E to je iskušenje za čoveka, da li ako mu je učinjena nepravda on sebi dozvoljava da čini nepravdu, da li ako mu je oteto i on postaje onaj ko otima, ili je kadar da ma kako težak i mukotrpan život postao, on to ponese na svojim plećima spreman na žrtvu zbog Dobra u koje veruje. Da li će preživeti u svakome od nas Dobro, ili će se slaviti Zlo? I ako zlo pusti tu klicu i isklija, proširi se, uzme zamah, da onda taj čovek percepciju kojom svet posmatra menja, i u svakom čoveku će prvo videti Zlo, potencijalno makar zlo, u svetu će videti prvo Zlo, u sebi će spoznati svoje Zlo. A prihvatiti sopstveno Zlo, nije lako kao što na prvu prihvatamo svoje Dobro. O koliko i taštine, i radosti, i zahvalnosti i milosti nekad tim Dobrom koje smo spoznali iskamčene, kada čovek za sebe pomisli da je ispravan i dobar, čestiti i pošten, pa i Dobro onda indukuje Dobro – pa eto čoveka gde nastoji da Dobar ne samo bude, nego i ostane. Ali ako čovek prihvati svoje Zlo i nadje mu opravdanje, on Zao postaje, dušu gubi, smisao nestaje, jer će čitav svet onda pravdati Zlom, da bi opravdao svoje Zlo. I tada Saturn u Škorpionu zaista nam može doneti sliku sveta kakav dugo videli nismo, gde ljudi postaše Zli, gde je Zlo na prestolu, ali ne zato što ga je Saturn doneo, nego što Jupiter nije dobro štitio. Saturn je tu bio i ranije, na svakih 30 godina eto njega u Škorpionu, pa opet, isto nije…

A borbu protiv Zla, sem duhom, mišlju, dubokoumnim istinama koje sada mogu dolaziti i iz mističnog, i duhovnog, i hrišćanskog i nehrišćanskog, ali koje pričaju o herojstvu i svetlosti duše koja je bukvalno oličenje superherojstva uprkos ožiljcima, ranama ili smrti zarad Dobra, ilustruju i novi holivudski filmovi – koji nesvesno već vodjeni Saturnom u Škorpionu izbacuju filmove o mitološkim herojima – Immortals, Prometeus… Jer Saturn u Škorpionu i jeste priča o arhetipu herojstva, svako se od nas bori sam u svojim džunglama neprohodnim gde vrenbaju aždaje, zmije, karakondžule, pa ako se pozabavimo time, korenima zla koje je pobedjeno već bivalo, Zlo ne može da pobedi. Jačati snagu tih korena, od predaka koji su odolevali batinama i nisu postajali izdajice, od predaka koji su beskompromisno (što je izrazita, izrazita osobina Saturna u Škorpionu) živeli po svom principu vere u dobro, od prajunaka koji u nama žive, od kulta mrtvih, bilo korz zagrobne živote, reinkarnaciju, ritualne transeve i razne obrede koje svaka nacija ima i koji služe baš zato da se strah od smrti unizi, strah koji čoveka unižava često pred izborima kad je, i kad plašeći se za svoj život on moralno bedan postaje. I koliko god vam sve ovo što pišem za današnje vreme zvučalo zastarelo, verujte da će za koji mesec biti onih koji će pre izabrati da budu gladni nego da ubiju. I onih koji će svesno izabrati da ubiju da bi postali bogati – nesvesni, da Saturn kao najstariji graditelj tada zida pakao duše. Ciglu po ciglu, kao u pesmi Bukovskog koju sam stavila kao jednu ilustraciju u prethodnom tekstu.

Pa pročitajte ponovo onaj prethodni tekst sada, i u Bodlerovoj pesmi nadjite sve to što jeste Saturn u Škorpionu i što dok čovek gleda sada jedan izbor ima – da to Zlo i nedaću vidi, da zna da i on sam svesno bira da je trpi i gleda sve dok je tu, ali da u Dobru ne posustane, ili da baš zato što je tako crno i zlo vreme, i on sam seme crnog u sebi zaseje da bi bio od onih koji baš tu patnju, stradanje i nevolju donose i šire.

Borba je lična. I svako od nas ako pobedi Zlo u svakom danu, spašava svet od Zla. Ako ga pusti, maklar time što ćete iz pakosti nešto Zlo uraditi nekome, eto prilike da zato što mu je pakost načinjena taj drugi čovek Pakost narednu nekome drugom pripremi – zlo se širi. Patnja može biti prekinuta, jer i Patnja umire, ali tek nakon velikih muka, i tek tada kada se čoveku više ni ne živi i kada mu postane svejedno da li mrtav ili živ on je. A kad mu postaje? Pa tek onda kad on sam crn postane, kada dušu poput doktora Fausta založi. Gete je imao Saturna u Škorpionu na svom ascendentu, pa je odatle Fausta i pisao.

I ne zaboravite, da bez mraka nema svetla, bez zla nema dobra. Naše je samo da to spoznamo sada. I evo za kraj još jedna ilustracija, iz filma “Legend”. Borba Dobra i Zla je večita, a mi smo sada vojske koje biraju svoju stranu svak za sebe. Dark Side vs Light Force… Pluton u Jarcu, a Saturn u Škorpionu – čine ovaj period epskim, kao da smo svi u mitove potonuli i zato ih čitajte.. mitove, bajke, predanja, narodne star pa sve starije pesme, priče, naravoučenija, običaje, obrede, čitajte biografije velikih umova, svetaca, ratnika, stvaralaca, koga god, ali čitajte i razumite da su to što jesu postali zahvaljujući borbi dobra i zla u koju su sebe poptuno utkali.

Evo ilustracije, gde na kraju filma, oličenje Zla (Lord of Darkness) kaže njemu ‘Dobrom’:

“What is light without dark? What are you without me? I am the part of you… we are borthers, eternal!”

image: Evgeni Valentinov Hristov

Ko o čemu, Sanja o Saturnu.

Volim Saturna. Plašim ga se onoliko koliko ga se i svako boji. Stalo mi je do svake koščice u telu, i zdravih bubrega, stalo mi je do one samoće u kojoj čovek sam sebi može da prinosi i odnosi, pa mi zato valjda nikada nije palo da uposlim žene da mi pospreme kuću. Milica mi kaže skoro da se to zove – seva joga – kada radiš tako te kućne i slične poslove, kosiš i vodu nosiš, čistiš, ne znaš ni za čije babe zdravlje, ali vredi, jer time se Saturn umilostivljuje, a zapravo sužanj u nama se seti da je sužanj, da i on ume kičmu o čivuluk kad treba, i da sopstvena g… moramo sami obrisati, al’ nekad valja i tudja – tek tu je poenta. Ima naravno neke čudne tu ljubavi izmedju mene i mog Saturna u Raku, gušimo se i davimo – jer ovaj vodeni Saturn blatom zovu najčešće, onaj iz Škorpiona je mulj i vlažna zemlja na grobljima što guta drvene kovčege, a iz Riba ona od leda, pa tako vode, ona ista santa o koju se survao Titanik. Ali ako ste Eskim, može da vam posluži i kao kuća. Pa iako Ribe morem zovu, Saturn u Ribama je svaki Kopaonik i Durmitor negde u januaru kad se sledi i zabeli. Vode koliko hocete, a vi daskama po ledu – pa sa energičnijim aspektima eto snowboarda i skijaša. A ako idete na Adu Bojanu, Saturn u Raku se utopli ambijentom sojenica, kućica na vodi. U Škorpionu bi reka već odnela te kuće kao sve što nosi, pa je to tek deblo i koji leš stoke što pliva Tarom, Moravom, i sve one narodne bajalice što ljudi baciše u reku sa nekog mosta da reka odnese što dalje. A reka ko reka, što jednom odense drugom donese, pa od Fukušime do Jadrana slilo se tim tokovima raznog otrova o kojima ćemo čitati uskoro još i više kad Saturn udje u Škorpiona i zvanično nam reke obole. Ekolozi, tehnolozi i drugi – sad ćemo da vidimo kakvi ste na delu. Ide vaše vreme (na žalost), a lekari zvanične medicine neka se mole od sada samo za hrabrost, jer budu li kako Pluton iz Jarca kaže počeli da se boje oni sami životinja i prirode – neće više imati ko da nas leči. Medicina iz Jarca ide, a ne Riba – Ribe su sve što otrovima barata zvalo se hemijska industrija ili farmacija potpuno svejedno. To je gusarska zastava ista kao i onaj znak na svakoj ambalaži nekada što je upozoravao da „ako popiješ malo ove tečnosti neće valjati“. Ali dobar je ovaj moj Saturn u Raku. Na stolu mi tegla jutros kupljena puna nekih dekorativnih kamenčića. Ja to pospem u neke drvene posude i onda stavim sveće. Ništa originalno, eno u svakoj pravoslavnoj crkvi taj princip i dalje funkcioniše. Al’ tako i kod mene.

Da nisam astrolog, bavila bih se proizvodnjom brodskog poda. Majkemi. Tako imam dobar horoskop za taj biznis, da neko može samo da me uposli fiktivno i daje platu ne bih li mu sreću u tome donela. Saturn iz Raka trigon Jupiter u Ribama u 6. Kući – pod od drveta plemenitog, dobrog, što nam daje da ga gazimo, ali i sveto drvo je to. Maslina ili mladi hrast zbog badnjaka. A i orah se pominje kao sveto drvo Jupitera još kod starih Grka, bio mi je osamnaest godina pod prozorom. I gde god da sam živela bilo je šume, bilo je parkova, drveća. Košutnjak, Karaburma, Šumice. Pod prozorom uvek zamiriši sa proleća naročito, al’ pazite sad. U stanu u koji sam došla pre osam meseci gledam na obe strane, na dve ulice, i nigde nemam drvo. To vam pričam, jer nije do mene i mog horoskopa – nego ekolozi slušajte, ono što je trebalo da bude jedno staro drvo pod prozorom, sada je zgradurina čija je izgradnja stala, pa mi betonske konstrukcije, skele i daske kao podsećanje da je tu nekad bilo drvo gotovo udaraju u prozor. E to je ono što me brine.

Kud potonu Pek… reka kad ponire i nestaje nekakvu slavu nosi. To je taj Saturn u Škorpionu – svaka reka ponornica, kao i Toplica – jedina naša reka koja teče uzvodno jedan deo kod Kuršumlije, a odmah pored Djavlja Varoš – pa Saturn u Škorpionu opet.

Nego ljudi bi da znaju šta ih čeka, a ja pričam o drveću i rekama. Ljudi bi da srede živote, brinu o sigurnosti, hteli bi i ljubav. Bar malo da se ima šta za status na fejsbuku. A priroda umire. Pluton u Jarcu okončava ovaj tekst nekako plutonovski što bi se reklo. Gledam juče pse na ulici ovde kod mene. Ranije, čini mi se, lutalice su bile zdravije. Sad svakom nešto fali. Ili šepaju, ili su sakati, deluju bolesno – razumete me? Da ne pričam o depresiji životinja, njihovoj obamrlosti, predaji. Ni ptice više ne pevaju jutrom kao nekada, vrapce odavno ne vidjam, vrane nedavno počele da napadaju ljude i da ih kljucaju po glavi na Vračaru i negde na Novom Beogradu čini mi se. Osveta prirode i životinja onako kako se svak’ nemoćan brani, jedino još lepetom krila i grakanjem umesto urlika. A šta će ljudi? Ljudi će čutati kao i do sad. Ne. Ispravka. Ljudi će ćutati, kao nikad do sad. I praviće se da se ništa nije dogodilo. Onda će i ljudi početi da šepaju, hromih udova, ispražnjenih duša, više nalik zombijima, dosledni u svom ćutanju i življenju koje mora da se odradi kao i svaki drugi posao, pa će i to da prodje. Ali će se tu i tamo pojaviti neki Pussy Riot. Baš sam ganuta onim što se desilo tim devojkama. Dve godine robije. Dostojevski je ponosan na njih, zbog sličnih postupaka za to vreme hrabrih i nezamislivih običnom čoveku, zamalo da ga streljaju. Još kad sam pročitala Nadjinu završnu reč na sudjenju, samo što mi suze nisu pošle. Ja sam ih razumela. „Device Marijo, oteraj Putina!“ Pobuna jer se nema sloboda. Jer se nema život. Jer smo toliko ugroženi. One su najava nečega što ćemo svi osetiti sve više. Krivo mi je što su i neki ljudi koje poštujem i smatram intelektualno jakim, sve to odmah iskritikovali kao “svetogrdje”. Ja mislim da nisu razumeli jer nisu nikada bili ugroženi. Blagosloveni su svi razmaženi danas, što ne znaju šta znači prava borba i rizik. Stvara zato razmažen čovek danas sebi hirove sam, droge, kocke, razbacivanje hiljada evra na koješta, kao dešava mu se nešto. Ali život kad ti se desi tako što ti ga zabrane i ukinu najpreče – to je tek nešto što te kožom i kostima vraća u život i to tako što ti se prvo koža od straha naježi a kosti klecnu. Skoro sam u nekom starom broju Vodiča za život čitala neku kolumnistkinju koja se predstavila sama kao ljubiteljka klasnog društva, što piše kako je ona srećna što može da bude “cvrčak” i ništa ne radi “sve dok je vredni mravi nose na ledjima..” O takvima pričam kad kažem da iz hira i luksuza vremena i novca, čak i takvi moraju okusiti Saturna. Ne što je to kletva, nego potreba ama baš svakog čoveka. Da oseti život kontra-degeneraciji, i da ni od čega stvara. A da bi došao do Ničega, on koji ima prvo mora da malko pogubi usput. Pa s te strane gledano, najozbiljnije, blagosloven je u stvari svako ko ume da nadje sredinu. Ni u bogatstvo, ni u strah od bede i gladi. I toga se držite i dalje.

Zato kažem, naći će se neko poput Pussy Riot da hrome i zaboravljene od zaborava što misle da žive ustalasa i podseti na to šta je život bez straha. I negde, jedva čekam da Saturn dodje u Škorpiona u oktobru zvanično, mada mi je užasno žao životinja i prirode, ali jedva čekam da kao i sve u fiksnim znacima kad je, a posebno u Škorpionu definiše stvari voljom, doslednošću, nepomirljivošću, gotovo besno ili makar ljuto, opet – poput reke. Pa i svako od nas jednu takvu volju dobiće da ruši ili gradi, da sa svojom mukom nepomirljiv dalje ide. „Svaki čovek liči na svoju bol“. Sećam se te rečenice iz Ljudske sudbine (roman koji je napisao Andre Malro) knjiga koju verovatno ne bih nikada pročitala da nije bilo Gorana Milekića. Svaki čovek će sada tek ličiti na svoju bol i po prvi put posle dugo vremena, neće imati nerava ni želje da je sakrije. A to je ono što je dobro. Jer kome nije muka od te parade nekakvog veselja sa televizija, kiča i prazne slame?Kome nije muka od nemuštih, od glupaka, od ružnih ljudi (ne mislim fizički) nego karakterno. I svi ćemo biti po malo – nesimpatični. A vala, dosta je bilo Saturna u Vagi i te simpatičnosti od koje se niko baš nije ovajdio. Eto, neka digne dva prsta onaj što nije zbog ljubavi muku mučio, vezu raskinuo ili brak, u ljubav se razočarao ili je se odrekao, što vezu na daljinu ili neku staru pa vaskrslu nije imao u poslednje dve ipo godine dok je Saturn bio u Vagi. Neka se javi i onaj što nije neku radost sahranio, pa u ogledalu jednog jutra ugledao starca, ili nekakvog čoveka što samo veštački osmeh na licu nosi. A mora da čeka da digne dva prsta i onaj što je baš za vreme ovog Saturna veliku ljubav imao pa se i to završilo nekako. I, neka se javi onaj ko nije posle svega razumeo zašto je Saturn egzaltiran, dakle jak, moćan – baš u Vagi, znaku ljubavi i odnosa? Iscedi Saturn dok je u Vagi iz nas i poslednju kap ljubavi, truda, nemoći, slabosti. Padnu nam kriterijumi kao moral političara, pa se vrednosti srozaju i voli se neko beznadežno sasvim, pa bilo zabranjeno ili ne, bilo moguće ili ne. Na kraju je sve sa Saturnom nemoguće, to da znate. Pre ili kasnije. Baš kao što vreme onemogući što šta vremenom. No na kraju, šetam se tako grobljem u Kraljevu kad sam bila do groba pokojnog mi teče, i spazim! Sa Uranom u Škorpionu na grobljima imam te lucidne intervale, pa spazih tako da jedino još mesto gde dosledno i uredno Saturn u Vagi živi jesu groblja. Kamen do kamnena, mermer do mermera: Ljubinka i Milinko, Persa i Živojin. Vera i Siniša. Eto ih. Kamen spaja, na kraju sve. A kako je bilo… zaboraviće se.. vremenom.

Ali htedoh u stvari reći da taj Saturn u Škorpionu će neke uspeti da natera na gnev, inat najinatniji, pa život kad poteče kroz pustoš to vam je baš ko reka ponornica koja možda i dočeka svoje izvorište.

Dobijem često mailove. Svakodnevno. I onda se desi da me pitaju ljudi, „kakvo vreme ide, jel će biti bolje?“ Ta čuvena sugestivna pitanja, trik pitanja u kojima vam već sugerišu da im kažete „Da, naravno.“ Kao da za drugačije ne žele ni da čuju. Pa budem tužna. Jer pisala sam o svemu. Od 2008 pa na ovamo svaki godišnji horoskop, pa plus oni sporadični o Saturnu u Devici pre nego što je ušao i doneo ekonomski kijamet, o Uranu u Ovnu i neophodnosti pobune, o kvadratu Urana i Plutona i neminovnosti promene i mnogi drugi..  ali čovek najviše voli Neptuna i nadu, iluziju ili san o dobrom. Samo treba da im (ljudima) nekako kažem da ni Neptuna više ne živimo, jer smo izgubili veru ma koliko se klanjali Hristu Spasitelju, ponavljali Krišnina imena ili se radovali Budi. Vere nema, no taj san, i nada, i ta trenutačna sreća koja nas tera da verujemo u dobro svela se na Mesec, ništa ali ni nijansu različit od sna nekog primitivnog čoveka što je u prvobitnoj ljudskoj zajednici snivao krov nad glavom dok nije shvatio kako da ga napravi. Njemu je bilo važno da preživi i napravi sklonište. Sa Mesecom kad maštamo, opet samo o osnovnom sanjamo. Stidi se Mesec da poželi mnogo, već samo koliko da se ima za sto i nad glavom i neko topao u krevetu da prebaci prekrivač preko naših krsta i slabine. Sanjamo mnogo, a u stvari bi bilo dobro i kad bi imao svako od nas – tako malo. Ali sve po malo, pa nekako taman. Taman da ni Jupiter ne može da potegne u neku krajnost prekomernošću svojom. A kad čovek Mesec nadje, on svu toplinu je našao, pa Saturnu se lakše klanja. Jer, ako su Sunce i Mesec par kao pre svega polarnost elektriciteta (Sunce) i magnetizma (Mesec) ili dana i noći, i ako su Venera i Mars taj polaritet muško ženski, aktivan i pasivan, onda su Mesec i Saturn taj par što život čini, baš kao što kuće nema bez zidova, ni doma bez porodice. Ajd sad objavljujem ovo piskaranje javno, umesto tajno, a htela sam i još nešto da vam pričam, ali drugi put.

Venera je u Lavu, Mars u Škorpionu. Njihov fiksni kvadrat kojim se odmeravaju poput dve moći neumoljive u svojoj težnji za najuzvišenijim, sasvim drugačijim, nepristupačnom bilo kome, koliko prisutne ostavlja bez daha, toliko i zastrašuje jer svakog časa kao da će se dohvatiti i da neko tu neću glavu živu izvući. Ili će Mars Veneri pružiti tron i oduzeti joj ga onog časa kada joj u blistavim očima umesto gordosti i snage bude iskrila nežnost, ostavljajući je da u godinama sanja povratak crnog viteza, ili će Venera okrenuti u svom ponosu glavu iako joj srce gori u grudima što bi Marsa moglo da razljuti. Kako se predati a da opet borbe ima? Kako, a da otmica nije? Zato su ovo dani kada zaljubljeni mogu imati žestoke svadje, koje u nekim slučajevima mogu do ozbiljnih sukoba dovesti i u sve to što se njima dešava mnogi će sada uključivati publiku, prijatelje, sve se polako pretvara u teatar, a ako su deca prisutna, onda i deca sada mogu biti svedoci ljubavi koja na mržnju na momente najviše liči. Plaši se i on nje i ona njega, plaši se on da je zaista posebna i u svojoj samodovoljnoj samoći možda vredna, ali šta je to što je vredno, pita se Mars kada na kraju gorki ukus razočarenja svaki put čeka, neumitna prolaznost što oduzima lepotu, ili dete koje oduzima ljubavnicu – pa bi on zato da ona sad baš abortira. Ali ako je dete u utrobi žensko, rodiće se uprkos svemu. Sve u Lavu je hrabro na galipolju, pa i ova Venera. Žena generala, moćnika, što želi da obožavana samo od najhrabrijih uvek bude.

Na nebu su u kvadratu sve do početka oktobra (Venera menja znak 3. a Mars 7. oktobra kada se menjaju oboje jer ulaze u promenljive znake)…

Video ilustracija ovog susreta (insert iz filma “Black Swan”)

Eclipse
(R.Waters, Pink Floyd)

All that you touch
All that you see
All that you taste
All you feel.
All that you love
All that you hate
All you distrust
All you save.
All that you give
All that you deal
All that you buy,
beg, borrow or steal.
All you create
All you destroy
All that you do
All that you say.
All that you eat
And everyone you meet
All that you slight
And everyone you fight.
All that is now
All that is gone
All that’s to come
and everything under the sun is in tune
but the sun is eclipsed by the moon.

Trenutna eklipsa (sinoć oko 23h) je u Škorpionu. Zanimljiv je fenomen da kako se pročuje da je nešto u Škorpionu (a sada su tu i Saturn i ova eklipsa) ljudi automatski udju u paniku i strah. Škorpion je nekada davno neko razglasio da znači – SMRT. Strah od smrti, kažu mnogi koren svih strahova, povlači tako Škorpionskim rekama i ostale, bujica nosi opsesije, jeze, bespomoćnosti i čovek pita ono njagluplje pitanje “dokle traje i kad će da prodje”.

Zašto je to pitanje glupo. Zato što ništa ne prolazi. Samo se menja. Sve traje dok se promena ne desi. Baš kao što život ne prolazi, samo se menja u trenutku smrti u obliku, i taj tren smrti na fizičkoj ravno je svakako kraj svemu i tad sve ovdašnje zasigurno prolazi, isto tako taj užasno duboko ukorenjen strah od smrti razlog je svakom, pa i najmanjem strahu od promene. Jer najveća promena je upravo – smrt.

I samo zato što je smrt  promena – smrt je vezan za Škorpiona. Ne zato što boli, ili što se dižu spomenici, niti je to prikaz smrti iz ljudske persepktive. Zapravo ta škorpionski označena smrt je ona koja nas ne plaši. To je smrt o kojoj se filozofira, koja stvara teorije, kvantne naučnike mami da energiju kontrolišu, pripitome, upoznaju, istočnjake da je nazovu karmom, a u hrišćanskoj religiji se priča o vraćanju mrtvih – nešto kao zombi return iz percepcije deteta koje drugačije sliku “vraćanja mrtvih” i ne može da pojmi. Nedavno sam krstila jedno premudro dete od osam leta, i kada smo ušle u crkvu pogledala je likove na zidovima hrama Sv Ruzice i pitala “Sanja, zašto ovaj čovek drži u tanjiru glavu drugog čoveka?” Da, znam da je u pitanju prikaz usekovanje glave Jovana Krstitelja, ali sam joj iz deteta u sebi rekla “Pojma nemam!”  A možda su malo i preterali. Agresivnost se provukla i na blagim likovima svetitelja.

Upravo ta agresivnost koju vidjamo svuda, u novinskim naslovnicama, ili kada nekog “teši” što ne živi u Njujorku to što tamo preti uragan Sendi, ili ga teši što ne deli sudbinu najugroženijih na ovoj planeti, ili se teši što nema para za brz automobil kada pročita kako je troje mladih izgubilo život, ili se teši kada čuje da je neki bogat čovek završio loše – “eto, kada su mu pare bitne!” i slično, sve su to strahovi iz ranijih generacija koje smo nasledili i sve je to manifestacija pritajenog zla gde nas teši tudje loše. Sećam se da mi je čitanka u osnovnoj školi bila puna priča gde siromašni pobedjuju, a bogati završavaju loše. Gde ružni i neugledni (Pepeljuga, Ružno pače ) postaju heroji, a ove druge zadesi neka loša sudbina. No na svu sreću, nije tako. I Pepeljuga i tri njene sestre su u stvari jedna osoba. Svako od nas. I Ružno pače i lepi labudovi su jedna osoba. I Snežana i Zla maćeha su jedna osoba.

“Tako je mnogo ljudi koji bi hteli da su stalno pod majčinim okriljem, pod skutom cara-baćuške, koji, poput strogog i gnevnog Jehove propisuje šta valja, a šta ne valja činiti!
A tako je malo onih koji hoće da siđu u sopstvene dubine, da prođu faustovski put iza “majkama” i da na njemu prepoznaju sopstvenu senku iz koje projektuju svoje neprepoznato i zato neočišćeno zlo u drugog i druge, da razdvoje Personu od svoje prave ličnosti, dapopuste Animusu ili Animi u sebi da se razvije, i da se tek tada približe svetlosti Sopstva.”
- V. Jerotić

Jin i jang.

Crno i belo, muško i žensko, u stvari – dobro i “zlo”. Moram zlo da stavim pod navodnike, jer zlo nije zlo. Zlo je samo čovečanstvo nazvalo zlim, gurnulo ga u podrume kao Čoveka slona da ne plaši ovaj drugi svet. Kao odbačeno dete zlo živi i pati u mraku Škorpiona duboko dole. Pogledajte neki cvet. Njegova boja, nežne latice, miris kojim opija. Kada bi otišli na Google Images i ukucali “cveće” izašlo bi bezbroj prelepih slika koje bi nas u tom listanju samo raznežile, rasentimentalisale, inspirisale… Da, to je onaj beli deo iz jin janga. A onaj crni? Pa, nijedno cveće nije bez korena. Koren se samo ne vidi. On je poput nekog i nečeg što odbacujemo jer nije prihvatljivo, nije lepo, nije voljeno, nije inspirativno duboko ispod zemlje da ga niko ne vidi. Koren je ružan, on pušta svoje žilice da razaraju zemlju, dakle i destruktivan je, jer ruši i razara, on crpi, on divlja tamo negde duboko van pogleda svakog, i bilo bi vrlo blisko patologiji kada bismo otišli i umesto “cveće” na Google images ukucali reč “korenje” pa to listali. Manje je inspirativno i zar ne bi bilo čudno kada bi otišli kod nekoga u goste i na zidu umesto ulja na platnu koje prikazuje cveće videli korenje? Odmah biste pomislili – ovo je neka luda osoba, drži korenje na zidu.

ali pitajte biulo kog baštovana – šta je u stvari koren? Koren je život.

Isto tako i Škorpion – nije smrt nego život. Život se stvara iz razaranja, naučnici non stop pričaju o razbijanju atoma, ili čega god, sve mora da se razbije da bi dalo svoju suštinu, i upravo iz Škorpiona mi crpimo stvaralačko. Kreaciju. Kada dete rasklopi ili razbije mobilni telefon, ili šta god – to je mali bog u detetu koji se igra stvaranja. Škorpion je najveća mudrost, jer se bavi večnim, neuništivim, i taJnom promene.

Samo što je čovečanstvo na silu gurnulo tu turbinu ravnu po snazi onoj na Djerdapu, da je ne vidi, da je ne sluša, ne čuje. Svako se plaši svoje istinske snage, svog u stvari pravog odraza u ogledalu. Zato kada je Saturn ušao u Škorpiona, to je jedna nadasve tužna slika gde ono što je čovek nazvao “zlim” pati i boluje. To crno u nama sada je bolesno i tužno. Odavno ostavljeno i samo, neugledno i nevidjeno, i evo ga da se pokaže. U Njujorku nakon uragana prikazane su slike gde su sanduci na nekom groblju izbili na površinu. Nasmejala sam se tome, pomislivši na hrišćansku verziju “mrtvih koji se vraćaju” ali i zbog same slike Saturna u Škorpionu koji će sve to što je u našem individualnom mraku podzemlja izvući na površinu. Ne zavaravajte se da nemate crnog u sebi. Da nemate zla. Da nemate mraka. Borba dobra i zla je starija od svega što na svetu vidimo i pamtimo. To je i priča o progonstvu Lucifera, koji je ipak nosio svetlo? Možda to zlo i ne bi bilo svirepo u svojoj manifestaciji kada bi čovečanstvo umesto da se trudi da bude na silu dobro shvatilo koliko zla ima u sebi kada kaže “Amerikanci će dobiti svoje!” ili kada me klijentkinja pita “Reci mi, da li će on da pati zbog mene jednog dana?” Ja je tada pitam da li je svesna da je upravo rekla kako bi je zlo utešilo? Zlo koje želi drugome? I to dokle je moja klijentkinja stigla je odlično. Ona je dozvolila sebi malo dublje da pronikne Frojdovskim putem do nesvesnog, i prizove u svest da čak i zlo kada drugome želi je ljudska stvar  i način u procesu prihvatanja života. Jer tek tada tu na tom raskršću može da se desi onaj krunski okršaj i borba dobra i zla. Tek u svesti. Tek tada ona može da razume svoju bespomoćnost i da to što je pre dva minuta pitala ide odatle. I da zbog toga bude tužna, beskrajno tužna što ne može ništa da uradi, već u svojoj bespomoćnosti smišlja opsesivne pakosne planove, proganja ga ili mu samo želi loše. Tek tu ona drži uzde svog jin ijanga i ona ima više šanse za pravilni razvoj i nošenje sa sobom nego onaj ko kaže da nikada nije pomislio loše u sebi, jer tu je zlo duboko skriveno. Naravno da ta broba može u nekom momentu potpuno da se prevazidje, ali nema čoveka koji bilo u svojim tinejdžerskim godinama, ili tridesetim ili pedesetim neće biti u stanju da u svest svoju prizove sopstveno zlo. A ako je to tako prisutno, onda ne može da bude toliko nepotrebno. Zbog nečega je potrebno da razumemo da je zlo u nama. Da bismo preživeli.

Zanimljivo je da kada krenete da ga osvešćujete, sve ste odgovorniji i pažljiviji sa rečima. Primećujete, jer se percepcija menja, i reči koje drugi upućuju drugima. Prepoznajete zlo kod svojih prijatelja, bilo gde. Tada već možete da im ukažete na to, ne da biste rekli “Aha, ti si zao!” nego da im ukažete kako njihova bespomoćnost cvili iz njih.

Zlo je život. U jednoj interesantnoj društvenoj igri “Lila – igra samospoznaje” prvi nivo koji se odnosi na Osnove stvorenja (tj stvaranja i radjanja) i koji predstavlja prvi nivo života kada se dete rodi pa do sedme godine, glavna polja su: Postanak, Maja (Iluzija), Bes, Pohlepa, Zabluda, Sujeta i Gramzivost. Da, svako dete ima sve od navedenog vrlo izraženo. Sa tim se radjamo i ono je u nama od Postanka. A ako je tu, mora da ima neku svrhu. Pa narvno. Služi preživljavanju. Sigurno ste čuli da su deca sklona (posebno bebe) da prežive ono što odrasli ne bi mogli. One su namerene da prežive. One nisu došle do luksuza genijalnog uma da se bavi idejom suicida, niti su došli do vrhunske indolencije čula da se bave letargijom i odustajanjem. To ih tek čeka kad porastu na nekoj kapiji.  No da bi opstali, prilagodili se evoluciji i vremenu kako se menja, to uspevamo sve zahvaljujući baš osmom znaku Škorpiona. On nas osposobavlja, to je ono što u vanrednim opasnostima se manifestuje kao hrabrost, ludost, snaga pa preživimo mnogo toga opasnog. To je ono što je spasilo preživele logoraše, što je spasilo preživele ratnike, zatočenike i sl. Nemanje straha od smrti je spremnost na hrabrost i maksimum vere u život. Tada se rizikuje. Tada se beži, spašava, ne iz straha nego rešenosti da se živi. Uočite razliku. Strah odustaje. On čeka da ga nadju i savladaju, zarobe, ubiju poput uplašenog koji se krije i iz ormara ne izlazi kao Petar Popara – ili kako se već zvao onaj lik iz filma opet, ne slučajno, Škorpionskog naziva Underground Emira Kusturice. Mislite o tome. Sve se završilo, ali on je i dalje u podrumu.

Zato, ajde da sada u periodu eklipse koja ne traje samo jedan dan već boji ceo period, a to je narednih bar šest meseci, ajde da se dogovorimo da slušate malo sebe. Da kada čujete pakost u sebi i zlo, da osetite bespomoćnost i strah, pa iz straha umesto u opsesiju da udjete u tugu- jer čovek nema kontrolu nad životom i u životu i to nas plaši. Odatle želja da kontrolišemo i druge ljude i svoj život, ali sve je uzalud. Reke su divlje, a reka je uvek Škorpion. Život je po prirodi divalj. Nije isto plivati u Zambeziju i na Ibru. I Ibar može biti opasan, a na Zambeziju nema plivača. Da li ćete upoznati ikada svoj Zambezi – od vas zavisi. Svako ga ima. Istu snagu, istu moć. Otuda je Škorpion znak moći. Čovek je nemoćan, život je moćan. Neko će opet, sasvim pouzdano znam, ostati  na svom Ibru ili Peku koji presušuje. Kako presušuje reka u vama tako presušuje i život. To znači da ste živi a mrtvi. Što ste više mrtvi, strah od života je sve veći. A smrt postaje uteha. Kakvo nepoštovanje prema onome što vam je dato! Prema životu. To je život. Reka koja vas nosi i koju ne možete da ukrotite već da je prepoznate u sebi i pustite da vas nosi i iz vas izbaci ono najdragocenije što zovemo stvaranjem, radjanjem, gde se trošite i gde ste neumorni i nikako da se umorite i potrošite.

Svet je pre dve godine ušao u finalnu fazu gde su sve jači kontrasti i razlike izmedju bogatih i siromašnih, izmedju materije i duha. Svaki nov tržni centar koji se izgradio, uslovio je jednu novu crkcu ili centar za dizanje svesti, joga centar i sl. A da bi nam bilo dobro treba da se sažmemo u jedno. Da budemo Zambezi.

E o tome je ova eklipsa. O upoznavanju te reke, kroz opsesije ili strahove, a oni što su već pomilovali zver u sebi (o tome sam pisala u tekstu Pluton u Jarcu – Moć samoće), koji su pružili ruku slobodno u čeljusti toj zveri i pronašli zaboravljenog sebe punog besa, sujete, pohlepe, straha, oni sada mogu slobodnije dalje u življenje. Morate da vidite svoj koren, svoj ružni deo sebe. Onaj odvratni koji ste čuvali od drugih. Morate da se sretnete sa Mr Hajdom. Doktor Džekil je već po malo i dosadan.

I onda ćete shvatiti da zlo nikada nije bilo zlo. Glavni lik u Zapisima iz podzemlja kaže “Oni su me naterali da postanem zao! Ja sam samo hteo da budem dobar!” Da. Tako se postaje ljudskim rečima “zao” onda kada u bespomoćnosti čovek ne ume da predje preko Zambezija koji nosi strahove, opsesije, drhtanja i jezive groznice zbog druge osobe ili spoljnog sveta nad kojim se nema kontrola. Pa umesto u svest i oslobadjanje samom spoznajom da kontrole nema i da vas niko i ništa ne obavezuje ni na šta, što vam daje slobodu bića i života, i insistiranja na tome da ni drugi nemaju kontrolu nad vama, vi ste se obavezali i te kako pitaj boga zašto iz svoje fantazije, i to najviše svome egu ste se obavezali. Pa što vas ego nosi dalje, to je teže da odustanete od tog sebe. Ego je pun zamki. Ego je rušio i najveće umove i genijalne ljude što je i logično, jer je tu borba veća. Nedavno sam baš kod Ošoa u “Knjizi o egu” pročitala zanimljivu anegdotu, koja obzirom da je Aleksandar Makedonski bio učenik Aristotelov ne sumnjam da je istinita, tj da ju je baš on ispričao jer je vrlo mudra. Priča kaže da je Aleksandar tražio da kada ga sahrane i njegov sanduk kada budu nosili kroz masu, da mu ruke vise sa strane iz kovčega. Kada su ga pitali zašto, odgovorio je: “Hoću da ceo svet zna da je Aleksnadar Makedosnki, veliki osvajač, sa ovog sveta otišao praznih ruku!” To je svesni ego još za života. Budite svesni. Ništa ne možete da kontrolišete. Saturn u Škorpionu prezire i gadi se materije, predmeta, stvari. On svemu tome vidi jasno strah od smrti i prolaznosti i ljudsku potrebu da se materijom obezbedi. On je istina o večnosti i tuga nejakog u nama što ga krijemo kao čoveka slona u tamnicama bića. Napolje s tim, bolje svesno i samovoljno, jer će vam u ove tri fgodine, a i sada na eklipsine dane, drugi lako buditi i aktivirati to najbespomoćnije pa ćete reagovati možda, vi tako dobri i fini, kao agresori i tirani. I kada odreagujete, e onda shvatite svoju bespomoćnost i da je ona tako bliža životu nego ma kakva kontrola koju ste mislili da imate. Prepuštanje i odustajanje, prihvatanje gubitaka – to su zadaci. I udarci. Kako kome. Tuga je lekovit savet. A vodič za tugu je na linku koji vodi do prethodnog teksta (usko vezanog, jer je Pluton vladar Škorpiona) Pluton u Jarcu – Moć Samoće.

I zapamtite, Škorpion nije smrt. Škorpion je, i to baš Škorpion – život koji nikada ne prestaje, jer u Škorpionu se ništa, ali baš ništa ne završava, samo se transformiše i menja…

“There is no dark side of the moon really. Matter of fact it’s all dark.” (Eclipse, Pink Floyd)

Ugo Čavez je preminuo – i tek tada odustao. Kusturica je dao ostavke – odustao. Odustao je i papa. I Barsa prvi put u istoriji odustaje od tradicije, principa, i na dresove stavlja ime sponzora. Saturn u Škorpionu nas vodi ka zidu koji prilično ovde liči na gubilište ako ne odustanemo na vreme. Otkazi će tek uslediti i odustajanja, što u politici što u našim miniuniverzumima. Svako od nas ima nešto od čega treba da odustane. Princip koji ne vodi više nigde, uverenje koje nas drži u grču, strahu i neizvesnosti, ljubav od koje se isto odustati mora umesto da držimo sebe u fantazijama mogućih izmirenja i renesansi. Odustati od ideje da će nas neko spasiti. Ko ono reče, “tek tada, kad znaš da neće niko da te spasi – tek tada si odrastao i čovek.” Odustanite od ubedjivanja drugih da ste u pravu. Odustanite od svakog ubedjivanja i očekivanja da će vas drugi razumeti. Biće uvek onih koji hoće i onih koji insistiraju na tome da vas ne razumeju, ali i onih koji stvarno misle drugačije. Čovek je slobodan kada zbaci svoja očekivanja od spoljnog sveta i tim gestom, on tom svetu oduzima moć da ga vrednuje i od njega čini nekad pobednika nekad luzera. Saramago piše, “Naučio sam da ne pokušavam da ubeđujem nikoga. Ubeđivanje je nedostatak poštovanja, to je pokušaj da se druga osoba kolonizuje.” Ali ne kaže da je odustao od pisanja. Niti od svojih misli.
Odustanite od svega gde vam je potrebna dozvola drugog, poštovanje drugih, ljubav druge osobe – a ne dešava se. Tada kad odsutanete nećete odustati od sebe. Vraćate se sebi u jednoj poštovanja vrednoj pauzi, baš kao što je i Smrt uvek vredna poštovanja kao najdostojniji protivnik čoveka. Mala metaforička smrt je sada potrebna svakome. Time ćete prineti žrtvu Saturnu u Škorpionu za jedno novo rodjenje sebe samih i slobode. Cena ove slobode je odustajanje gnevnog tamničara u nama.

Područje pauze – Bukovski

moraš ga imati ili će se zidovi zatvoriti
nad tobom.
moraš da odustaneš od svega,
odbaciš,
sve odbaciš.
moraš da gledaš
u ono što gledaš
ili misliš ono što misliš
ili radiš ono što radiš
ili
ne radiš
bez ideje o ličnom
preimućstvu
bez preuzimanja vođstva.

ljudi su iznureni
takmičenjem,
skrivaju se u svakodnevnim
navikama.
njihovi interesi su interesi krda.

retki su sposobni da se zagledaju
deset minuta u
staru cipelu
ili da misle o neuoubičajenim stvarima
kao recimo ko je izmislio
kvaku.

ljudi postaju beživotni
jer nisu sposobni za
pauzu
da se ponište
rašniraju
isprazne
zaborave naučeno
razbistre se.

slušaj njihovi neistiniti
smeh, zatim
idi od
njih.

Ako ste makar jednom pogledali neki od TED Talks videa, onda vam je sigurno poznata ova krilatica „Ideas worth spreading“. Cenejeni profesori, naučnici, ali i interesantni mladi ljudi koji imaju šta da vam preko TED mreže prenesu, razni aktivisti, kreativci, inžinjeri i pisci, studenti i školarci – čine ovu akademiju. Kako oni vole da kažu – “konferenciju”.

Uran u Strelcu

Uran u znaku Strelca imaju svi rodjeni od 16. novembra 1981 (12h Greenwich Time) do 2. Decembra 1988. (15h33 Greenwich Time) – to je generacija ljudi zadužena da unese reforme u obrazovanje, školske sisteme, da otkrije davnu istinu, samo zaboravljenu, da smo svi za nešto talentovani i da nema čoveka bez ideje. Te generacije su upravo one čije video klipove sa uzbudjenjem gledamo dok na njima izvode nešto što je za starije bilo nemoguća misija, a to izvode sa lakoćom, bilo da rešavaju neke matematičke probleme, ili plešu vratolomno na podijumu, to su generacije koje ruše rekorde zvanično postavljene i šalju potpuno anonimne studente i srednjoškolce da objasne Guglu i nekim drugim dominionima kako da unaprede svoje sisteme. To je grupa mladih naučnika koju konsultuje NASA. To su otvoreni konkursi za sve umetnike na svetu i koji se tako osećaju za recimo idejno rešenje nekog plakata. To su mladi ljudi rasterećeni obaveze da udju u istoriju kao genijalni, jer svoju genijalnost smatraju prirodnom i više od svih ostalih veruju da je svako ima. Zašto onda iko želi toliko da bude neko veliki i bitan? Ako imaš nešto što drugi nemaju – deli i šalji dalje! Možda zato što sam Strelac pa nema planete (sem Venere) koju u Strelcu kad je ne bih podržala i moguće malo pristrasno o njoj pisala, ali zaista kao astrolog verujem da je pozicija Urana u Strelcu u jednom smislu ona koja će spasiti svet od egomanijakalizma. Znate, to nije neko ko vam drži dosadno predavanje o Teslinim izumima, to je neko ko vas uči da mislite onako kako je Tesla mislio, jer ne smatra da je to nešto što ne možete i vi! To takodje nije neko ko vam daje časove crtanja po strogim tradicionalnim formama i normama, i atakuje Van Gogom, Pikasom, Klimtom kao „nedostižnim“. To je neko ko će da evoluira ovu trojicu u metafizičkom potencijalu i ideju (a ne temu i ambijent) spusti na platno i to tako da se kreće. Slikama oduvek nedostaje movement! Tako misli Uran u Strelcu dok čeprka po multimedijalnim andrmoljama i pravi holografsku verziju „Gernike“ ili vam daje priliku da konačno sednete na onu bistro stolicu sa Van Gogovog platna.

Dalje, u pogledu istorije, Uran je nezainteresovan za istoriju, njega zanima budućnost. Pa su to pre futurolozi i svi do jednog samim tim proroci – tako da zahvaljujući njima istorija nije više popularna nauka (osim eventualno statistike) koliko je meteorologija, ekologija, inžinjering koji se bavi futurizmom i predlaže inovacije. Uran, kao planeta poptuno suprotna principima Sunca koji se odnosi na ego pa samim tim na sve što uz ego ide: Nobelova nagrada, svetska slava, biti poznat, ući u istoriju, imati nagrade i medalje, u domenu znanja sprda se sa tim poveljama i slavama tako što na otvoreni dvoboj pred punim auditorijumom ustaje i nagradjivanog profesora SME da pita nešto o čemu taj profesor nikada još nije mislio na taj način. Zato će im i biti teško na fakultetima starog kova jer su intrigantni i uznemirujući :) na jedan oplemenjujući način. Oslobadjaju um stega i veličina, i spremni da sutra budu zaboravljeni (što je u njihvoom nesvesnom uvek ma koliko Sunce da im je jako) nalaze baš u toj svojoj tajni zaborava mir da sada, ovog trenutka urade nešto i pod hitno svetu objave. Oni svaku svoju misao i ideju dele, saopštavaju na razne načine, imaju neposrednu potrebu za dijalogom i konstruktivnom raspravom, traže da im neko zagolica duh i ponese ih na krilima albatrosa do prekookeanskih uvida koji su im do juče bili poptuno strani i daleki. A oni skaču umom. Njihov um skače, ne ide linerano, nikada, čak ni ako bi se trudili to je nemoguće. Imaju takve skokove da mogu uvek da urade nešto genijalno, ili kažu, obajve, saopšte. Ponavljam, rasterećeni slave – kao najava vremena koje ide i koje je došlo gde slave nema, oni su onaj vetar koji čisti vazduh od prašine i trunja. Prometeji u znanju, spremni da budu žrtvovani zbog reformatorskog duha koji je oduvek težio samo jednom – da znanje bude univerzalno, svima dostupno, zalažu se za Open Source koji kao što vidimo je sve prisutniji.

I možda najlepša njihova osobina, a koju nam kao glasnici donose da je i sami primenimo jeste poštovanje svačijeg mišljenja. Oni umeju da slušaju druge, nije bitno da li je taj neko išao u školu ili ne, oni umeju prosto i prirodno im je da čuju drugoga jer znaju da ideja ima veze sa umom i vizijom, a ne knjigama toliko. Umeju da čuju i dobiju. Umeju da daju, dele i da se umnožavaju.

Uran u Škorpionu

I da se vratim na početak, TED Talks kao jedna baš takva akademija nastao je 1984. godine. Dakle, onda kada je Uran bio u Strelcu. Naravno da smo čekali da sazru ove generacije, da počnu da misle i da se pitaju, da aktiviraju globalno taj svoj aspekt, pa da i mi postanemo svega toga svesni -  isto kao što su generacije sa Uranom u Škorpionu (21. nov 1974-1. maj 1975 & 8. sept 1975-16. nov 1981) morale da sazre za seks i donesu seksualnu revoluciju u smislu oslobadjanja tela od straha, što kroz seks, što kroz igru, ples, sport, pa da ceo svet bude ohrabren da rizikuje i telo spozna i na nove načine kroz avanturu. To je telo koje vrišto za slobodom. Jer šta je Uran nego čovečanstvo („mankind“) i o čemu govori Uranovo kretanje nebom nego o tome kroz šta čovečanstvo prolazi, šta nam generacije koje ga nose poručuju.

I šta će drugo generacije sa Uranom u Jarcu (2. dec 1988-1. april 1995 & 10. jun 1995-12. jan 1996) da donesu nego slobodu medicine i alternativna lečenja, koja nadilaze sve alternativne tehnike na koje ste prvo pomislili: bioenergija, akupunktura i sl. Mnogo, mnogo iznad toga, ovde će čovek ponovo sam sebe da leči, reći će nam ovi mladi rodjeni devedesetih kako, pa medicina klasična kakvu poznajemo, još za koju godinu kad mladi sa Uranom u Jarcu stupe na scenu neće više postojati. Klasični lekari biće zapanjeni i u šoku (Uran im to donosi zasigurno), a priroda (sa sve šumama i energijama, kosmosom i vremenom kao principima) će postati globalna klinika.

Uran u Vagi

I ajde, iako sam mislila ovde da završim, pošto znam da dosta čitaoca ima Urana u Vagi (28. sept 1968-20. maj 1969 & 24. jun 1969-21. nov 1974) – šta ste vi doneli svetu? Pa vrlo prosto, da sme da se razvede. Da sme da voli isti pol. Da sme da vodi ljubav preko interneta. Da sme da bude sam ako želi. Onog trenutka kada su generacije sa Uranom u Vagi počele da se ljube, svet je krenuo da se razvodi, da se buni spram tradicionalnog braka, da zaveštava ljubav prema čoveku iznad svega. Istopolna ljubav nije greška u matriksu niti kod u psihijatrijskim listovima – to je potreba čovečanstva da voli na uzvišeniji način, da voli biće, pa kad razmislite malo.. nisu li baš prijatelji, istog pola prijatelja, upravo oni sa kojima ste se najviše grlili, smejali, provodili vreme, jedni kod drugih noćili? E Uran u Vagi kaže, sve to – da, a mogli ste i da spavate zajedno i da se ljubite i mazite, i grlite i volite, i bili biste možda još srećniji. A opet, ako volite suprotan pol, opet sloboda i svest da eto možda sutra zavolite i nekog još. Brak kakvim smo ga znali  je OUT još od kad su generacije sa Uranom u Vagi sazrele za ljubav.

I opet se vraćam TED-u, ako niste gledali, jedan od najgledanijih TED predavanja. Ken Robinson, inače matematičar kako mi reče prijatelj malo pre na fejsbuku. :) Uživajte i živite svog Urana – time doprinosite evoluciji.

http://www.ted.com/talks/ken_robinson_says_schools_kill_creativity.html

Venera ulazi u Škorpiona. Tu će ostati skoro mesec dana, do 7. oktobra.

Znate, to je onaj period koji svi osetimo jer svi smo u stvari jedna Venera u Škorpionu. Nebitno što u vašem horoskopu ona nije tamo. Kao što je nebitno kada Venera udje u Bika pa mi sem reprize „Doručka kod Tifanija“ ne osetimo draž tog bogatstva, otmenosti za stvarno, nego samo u imaginarnom malo pomislimo na to kako nije loše imati bogatog muža, i kako žena jeste lady i zaslužuje tu vrstu muške zahvalnosti, al jako mali procenat žena tada tu radosnu, od materije nasmejanu Veneru stvarno živi. Najveći deo populacije ne dobije ništa sem koji kilogram više u njenom tranzitu, a tek mali deo materijom plati čak i lepotu. Pa isto tako, kada Venera dodje u Škorpiona – eto nas gde se ne zna ko tužnije oči ima, jer niko sada neće uspeti jedno – da skrije svoju tugu. A muškarci sa Venerom u Škorpionu, baš takvu ženu traže, sa tugom u očima i ožiljkom na srcu, onu koju žele da spasu i u radost pretvore. Dobro, posle umeju da preteraju pa da traže da se SAMO njima i sa njima kad je smeje, da samo njemu pruži TAJ osmeh i nikome više, da SAMO za njega ima tu reč, taj glas, tu zavodljivost kojoj ni drugi ne mogu da odole.

Zato, možda mnogi od nas baš nikada nisu ni maštali o partneru/partnerki koja će imati lovu (Venera u Biku) i sa kojom će život postati „dolce vita“ ušećereno praznično svakodnevno slavlje materije, carstva čula i prelepih prizora sa Travel kanala. Ali nema ko nije maštao bar u nekoj fazi svog odrastanja, o tome da bude voljen baš ovako, kako vole muškarci i žene sa Venerom u Škorpionu. „Sad si moja i nema ti spasa!“ Oooo, koliko sam samo dugo baš takve muškarce prizivala i svi do jednog imali ili Veneru u Škorpionu ili Veneru sa Plutonom – koji Škorpionom caruje, dok sam se borila sa svojim Mesecom u Škorpionu – učila se neposedovanju, pa prizivala sve te strastvene, beskompromisne da samo njima budem slavlje i smeh, dok je moja Venera u Strelcu žudela sa glasnim smehom i u društvu drugih ljudi, slobodno i spontano bez kasnije drame, tipa „Zašto si se smejala! Mora da postoji neki skriveni razlog?“ :)

I iako sam (verujem, nadam se) izašla iz svih horoskopa u kojima sam makar na čas bila predstavljena kao njihova Venera u Škorpionu, slagala bih kada ne bih priznala da i danas osetim neku čudnu slabost prema vlasnicima Venere u Škorpionu pa to valjda objašnjava zašto svi moji prijatelji za koje se vezah nekim neobjašnjivim od nekog drugog sveta vezama, imaju baš ovde Veneru. Pričam i o muškarcima i ženama, o svojim prijateljima. Jer ta vrsta vernosti, „do smrti!“ reći će vam oni, je samo njima znana. Kada se jednom stvori veza, nemoguće ju je ikada prekinuti jer oživi potpuno magično kad god se te dve osobe ponovo sretnu. Njihov jezik, njihova neverbalna komunikacija oživljava istog časa i stvarno, tu je sve stvoreno za Uvek. I Do Vek. I Ne samo do smrti, nego i posle smrti. Tu ostajemo uvek živi. A to je san svakog erosa. Da živ večno u drugome bude. Da je dovoljno da se neko pojavi i eros će ovde instant energiju dobiti da odmah eto pomislimo „… hm, taj odnos sa njim je čudan, mora da su neki prošli životi.“ A ako nisu prošli životi, onda mora da su neki geni, da su nam babe i dede neke se davno preko plota zgledali i sve kodekse tog vremena bili spremni da prekrše jer koža se naježila još tada, pa se ježi u stvari vekovima kad god sretne te oči koje je videla još pre sto godina prvi put. I onda se recimo sretnu neki bivši ljubavnici.. kao u filmu “Kazablanka” koji 100% odgovara ovoj Veneri, sa sve krajem na kraju. I ovim citatom: “Od svih barova na svetu, zar je morala da udje baš u moj..” Nije morala, nije ni znala da će. Energija ju je vodila, a njegova je prizivala magnetski pa su svi susreti za vreme Venere u Škorpionu na neki čudesan način sudbinski. Prizivani dugo, dugo… Zato nemojte da se posle žalite i pitate šta vam je trebalo to.. prizvali ste strastima, samoćom i tugom da ga sretnete.

Zato želim svima da imaju bar jednu osobu sa Venerom u Škorpionu u svojoj blizini, medju svojim ljudima, ali za ljubav nisam sigurna da vam to mogu baš od srca poželeti – mada nekima sigurno. I to onima koji znaju da je gubitak neminovan pre ili kasnije pa strastveno otimaju radost, ljubav, strast. Otimaju sve od tog trenutka. Na žalost, upoznala sam mnoge koji čak imaju Veneru u Škorpionu ali škrtare. Ne shvataju magiju koja im je data pa se zbog straha od kraja zatvaraju, ili želje za perfekcijom unapred ogradjuju od mogućih gubitaka, koji nisu mogući nego sigurni. Hej, pa život je to. Gubitaka je na pretek, ali sa njima idu i dobici, sa suzama radost, sa kišom sunce. Nego daj da ovaj dan bude taj. Da li će ljubav naša trajati jedan dan ili stojedan ili će trajati do smrti – nije bitno. Ona već traje vekovima i mi samo sada možemo da nastavimo nešto što je mnogo davno započeto, ni ne znamo kad, ali je za to potrebno dvoje. Strah je najveći neprijatelj Venere u Škorpionu, strah joj šapuće da čeka da bude sigurna. I tako ona ostane sama.   Strah mu kaže da je ona svoja previše, da treba da je ponizi, slomi, da se inati – i tako on ostane sam, jer nije video srcem da je ona odavno njegova. Kako god, mnogo tužnih priča i odatle mnogo lepih knjiga, filmova, pesama koje je ova Venera izrodila.

Ali sve su pisane u strahu. Pisali su ih oni koji su imali taj ‘feeling’ ali ne i priču. A vama želim da ispričate priču, neka drugi pišu pesme. Jesenjin, nema Venere u Škorpionu da ga nije razumela, jer baš ovo je i Puškin koji vas je gospodjice “voleo, bez reči i nade čas strahom čas ljubomorom mučen.” Ali da je samo malo hrabriji bio tada kada je strepeo, drhtao, da se sa strahom nije borio nego mu u čeljusti ušao…

Pa koliko god da boli, tugujte i smejte se jer nešto veliko se desilo. Nešto vredno života, vredno ritma srca i dodira koji se samo sa ovom Venerom fizički oseća još kada su na metar jedan od drugog. A kada se stvarno približe i dodirnu onda se stomak jednog zalepi za kičmu drugog. Otprilike tako. Ili im amigdala odlepi od sreće. Uzgred, zašto su Srbi jedini narod koji nema na Wikipediji svoju stranu o amigdali?

I da završim ovaj tekst. Pomenuh na početku – tugu. E pa vidite, to nije patnja jer smo nesrećni. To je tuga koju obožavamo do besvesti, to je patos patosa radi, to je carstvo čula sa erotizmom koji elektrizira kada dotaknemo dubinu mračne pećine u kojoj živi ova Venera, Master Nežnosti. Do nežnosti je vodi dubok ambis. Mora se svako sad spustiti do dna sebe, mora se duboko umešati u svoje strahove i sprečiti ljutnju, agresiju i okovanost strahom da pobede. Nežnost koja je već tužna jer je već videla kraj bilo da će ga doneti smrt za 80 godina ili nešto iznenadno za koji dan što ih rastavlja, samo ta takva nežnost kod ove Venere voli kao da je sad i nikad više, voli kao da je oduvek bilo njeno, kao da se samo zbog tog dana i rodila. A sve ostale, samo žele da tako vole dok je ona tu, ne vide strah koji ih sprečava da tom iskustvu krenu u susret poptuno gole i naježene.

Ovo je drhtanje zbog ljubavi, budjenje Erosa (Venera) i Tanatosa (Škorpion) koji sada ovde zagrljeni stoje. Ovo je kada Drakula kaže: “Do you believe in destiny? That the luckiest man who walks on this earth is the one who finds true love?” Drakula, jedna od najljubavnijih knjiga na svetu, pročitajte je baš sad. Priča o ljubavi koja se čekala vekovima.

Možete li otići toliko duboko od sebe?

Ne znam, al probajte. Vredi. Jer i ta tuga nije tuga Venere u Raku, zadužene za oplakivanje. Ovo je Venera kojoj suze idu kada doživljava orgazam, jer su ovde tuga i radost jedno isto. „Bluz je kada te žena ostavi, ali i kada ti se vrati“. To je to. Ne znaš šta je gore. Mislim, bolje. :)

Merkur je u Škorpionu i tu će ostati do 5. decembra. Kritičko mišljenje, bez romantike, kozmetike i saharinskih dijaloga. Nema dijaloga. Čuju se samo pitanja i demanti novim pitanjima. Ovde je svaki zaključak – čista sumnja. Ovo je odjek misli čoveka koji je gnevan i napet u svetu u kome živi. Na tu tenziju ga teraju koliko ljudi, toliko i savremeno društvo koje je za njega savremeno koliko i u 15. veku! Bez ovog Merkura bili bismo svi tupavi i ne bi umeli da kritički razmišljamo. Ne bi umeli da nećemo. Ne bi umeli da ćutimo kad reči nemaju TU snagu. Ali kad je imaju, onda ga pustite da on priča. Da kaže sve što vidi bolje od nas. To ne znači da kako uključite TV sada, da će vas tamo sačekati pametni i mudri ljudi. Može se desiti da ono što čujete u vama probudi Merkura u Škorpionu, pa da stojeći prekrštenih ruku pred TV-om, napeti u sebi osetite žestok prezir spram lupetanja, dok vam se na licu pojavljuje cinični smešak –  jer svet hrli ka kraju i da je ljudska glupost neuništiva.

On nije naivan ni malo, a opasan je mnogo. Ima materijala kojim može ‘sahraniti’ tudje karijere i ambicije, ali svoj trezor pažljivo i strateški koristi. On je otrovnog jezika dok je mlad, i vešt u ćutanju sa godinama. Ne veruje nikome, sem mrtvima. U onome što radi, najviše je sam, i najbolji je kad je sam. Za razliku od Merkura u Strelcu, previše pozitivističkog, on ni NE očekuje tudje razumevanje. Zato ne objašnjava svoje postupke i nema potrebu da drugima predoči zašto ima takve stavove.

Zato nekada ovaj Merkur ima ponašanja koja mogu da podsete na sociopatska, dok ga slušate kako u jednoj rečenici vašu dobrotu i milost spram nekoga izruguje komentarom “Samo to je i čekala. Tvoju utehu da bi imala opravdanje da se tako ponaša i dalje.” On uvek primeti kako se ljudi vade izgovorima umesto da priznaju svoje slabosti i zbog toga ne voli da puno razgovara sa ljudima. “Neću im dati tu privilegiju da me lažu, ako već to sami sebi rade.” Kralj cinizma. Ovde je Merkur smrtno ozbiljan, ozbiljno shvata ulogu čoveka koja mu je data. Takav je i spram obećanja datih, zbog čega teško obećava. On sumnja i u sebe samog. U svoje niskosti, lenjosti, slabosti. I mrzi ih. Zato je od malena naučio da ih silno detektuje. Da detektuje sve što je zlo za Čoveka, što Čoveku ne koristi. On je onaj koji će bez imalo dara za crtanje, završiti arhitektonsku školu i dokazati da čovek može toliko toga samo kada bi malo na silu i sa prihvatanjem početnog gadjenja jer nema lakoće i ugodjaja nešto pokušao. On će sutra zbog te detekcije postati najbolji lekar dijagnostičar, rodjen sa izvanrednom sumnjom, oplemenjen željom da prvi zlu pogleda u oči. On je najbolji pregovarač koga ćete u životu upoznati. On je najvoljeniji profesor kada radi sa decom, a i sam će pre birati problematičnu decu, maloletnu delinkvenciju i tome sl, jer i sam je kao mlad bio delikventan, ali je pobedio zlo i talog koji ga je u to doba okruživao, i zato on baš zna kako se sa mladima radi. On dobro zna da pozitivistička teorija o tome da je lepše biti dobar, srećan, harmoničan sa drugima – ne pije vodu, i da delikventi ne postoje. Da su to samo rano sazreli umovi za teške istine koje se sve tiču besmisla.

(The young Hamlet, Jules Brehel. 19th Century)

Merkur u Škorpionu je i onaj trenutak kada dete prvi put čuje reč “Smrt”. Kada uključi tv, a na programu ili neko nasilje, mučenje, ili pornografija i vesti iz crne hronike. To je dete koje ne možete da slažete da je sve u redu. To je dete koje će vam reći šta se dešava u zemlji. Koje je informisanije od vas. To je dete koje će postaviti najsmislenija pitanja na koja nećete umeti da odgovorite. Jer, odgovora nema. Vi ste navikli da živite, “idemo dalje”, a ovaj Merkur ne može tek tako da “ide dalje” bez odgovora. A ako ih i nema, bar će sa pitanjima dalje.

Ovo su dani kada mnogi papiri završe u djubretu i laptopovi i mobilni telefoni jer komunikacija nas nije učinila mudrijima. Samo ćutanje. Zato komunikacija trokira sve dok je Merkur ovde. A ako baš insistirate na njoj – pretvorila bi se u sve niskosti ljudske, u agresiju, uvrede. Zato rešeno Merkur u Škorpionu ćuti. A nekad preti. Isto tako preti kreativnost, jer svo stvaralaštvo je sada u krizi. Teško ide pisanje, teško ide crtanje, teško ide sve. Jer ne može biti lako. Pa ako se i piše, onda su reči teške, sva dela moraju biti duboka, ‘teška’ u psihološkom smislu, nikako lakoća. No najčešće ovo su prazna platna i papiri. Tek tu i tamo po neka reč, pa prežvrljana, pa pocepan papir i bačen. Jer čik reci, a da ne slažeš! A već kako si krenuo da pišeš, ide misao koja negira napisano ili ga obezvredjuje zbog plitkosti.

Ima jedan film koji sam jedva čekala da vam preporučim, čekajući ovog Merkura… Film se zove “TRUE GRIT”. To je film o Merkuru u Škorpionu, koji je ovde prikazan kroz lik devojčice Mattie Ross.

Obzirom da će Merkur ovde biti dosta dugo, dva puna meseca, vodite računa da se ne zamerite, ne udjete u polemike, svadje – posebno ako su važne i mogu imati posledice, jer je tu negde i ovaj Merkur u liku nekog lika koji čeka da svi kažu svoje a on na kraju istupi. I budete li preko puta njega, zalepiće vas jednom rečenicom na patos pre nego što ste i shvatili šta vam se desilo. A možda taj Merkur budete vi i postavite na mesto nekoga ko se tome sigurno nije nadao. Nije navikao “da tako sa njim razgovaraju”.  A opet, svima nam je to ponekad potrebno, u sveprisutnom nepromišljenom brbljanju, lupetanju, neargumentovanom tvrdjenju, insistiranju. Niko, kao on, neće uspeti da dovede vaše ambicije u pitanje, vaše želje u sumnju, vašu ljubav pretvori u strah. Zato je njegova reč uvek poslednja. Zato su ovo i oproštajna pisma i poruke pred smrt, ovo su poslednje reči svakog umirućeg, ovo je teška presuda, kriminalna trgovina decom, devojkama, pornografija, internet kriminal svaki, i zbog toga se retko smeje, jer zlo vreba sa svih strana. Mami i zavodi, al njegov um je napet i spreman da prvi opali i tek tad, kad zlo izbegne ili ga pobedi.. tek tada, eto osmeha koga nije čak ni svestan.

Kao i svake godine, od kraja oktobra pa do kraja novembra, Sunce se nalazi u znaku Škorpiona. Kako sada imamo tu već i Saturna i Merkura, Sunce će samo da se pridruži ovoj ne baš razgovorljivoj ekipi. Pogledaće se onako strogo, generalski malko spuštene glave sa pogledom u vis, odozdo – tek da nekom možda zastane krv u žilama. Nema baš ni osmeha, sem ciničnog, jednim krajem usana kao da je neka blaža mišićna atrofija u pitanju. Ko popusti ispada iz igre. Ko ne istraje u ćutanju, il’ ne daj bože izda, markiraćemo ga kao škart prirodne selekcije i zaboraviti. Volja traži volju, mentalni napor koji ovde nije napor nego strast, dakle mentalna ostrašćenost izražena jasnim snajperskim fokusom i koncentracijom traži izazov dovoljno vredan satisfakcije, prijateljstvo zahteva dokaz poverenja kao u gangsterskim filmovima kad treba nešto prvo da uradiš da bi ti se verovalo. Karakternost na delu, zbog Saturna više nego ikada, ne popustiti ni pod mučenjem, pretnjama Merkura, ne odati, ne reći. Ćutati. Šamanski ćutati i skupljati energiju u sebi u jednu tačku, sažimati je i sažimati, u jednu atomsku snagu koja se čuva verno kao poslednji metak u ratno doba. Jer to je energija preživljavanja, energija survivera u svakom Škorpionu, a dok traje njihov period – i u svakome od nas, gde je oslikana verno kroz kuću koja se u Škorpionu nalazi, planete u Škorpionu ili samog Plutona – a svi ih negde imamo u horoskopu, svi mi težimo toj karakternosti.
Ovo je vreme nedopustivo za nonšalantnost, brbljivost, mekoću, opuštenost, brljivost. Greške se sada obično skupo plaćaju, ili se ne plaćaju nego se prilike ne vraćaju, zauvek se propuštaju. Jer u Škorpionu sve može biti samo jednom. Nema drugih šansi. Nema vraćanja starim ljubavima, nema davanja poverenja prijatelju koji vas je izdao ponovo. Nema vraćanja na stare poslove ni sve staro, prošlo uopšte – jer ono više ni ne postoji. Dezintegrisalo se do neprepoznavanja. Ovde je zato sve samo tok zahuktale reke koja ide dalje.

No sam čovek čak i kada je Škorpion, često ovo ne zna o sebi, nego tek otkriva, pa tek sa godinama uči sebe o sebi da ide dalje i da teče. Da njegov tok ne sme zavisiti ni od koga. Da ta “samoživost” nije samoživost, nego samobitnost, od “same biti” postojanja, kao “samobiće”. Pa tek saznaje da je sam, da je i sa najbližima sam, da je kovčeg tajni, planova, želja, da je najjači i najsamouvereniji kada se ne odaje, kada ne deli, kada ne priča, kada to zrno u sebi energije valja i priziva njegovo ostvarenje. Troši se naglo i u prasku koji odzvanja još dugo kao primer, zna to on, ali se do tog momenta čuva, a drugi ljudi ni ne slute. Kada se najmanje od njega očekuje – on nastupa. Kada se od njega očekuje, on se povlači, nekad gotovo nestaje.
Često kažem djacima da su Škorpion i Vodolija dva najzahtevnija znaka, što znači – nije teško roditi se u Škorpionu, ali nositi takvu reku gena u sebi veliki je zadatak, a ne teret, niti nesreća, samo jeste drugačije od svega što nas uče u školama, u društvu. Antisocijalan po suštini, a dovoljno ljubazan da bude voljen, njegovo duplo lice, njegov dupli život, njegova dupla priroda prisutna je onoliko koliko je Škorpion uspeo da čuje šapat nekih pradedova koji ga gone da ne staje. Ne sedi. Stoj. Najjači si kad stojiš. Ne šetaj, smiri sebe. Ne mlati rukama, to nisi ti. Ti si miran, poput budista što nedelju dana ne mrdaju pod nekim drvetom. Na tebi se ne vidi trag nemira. Ti si dubok mir. Do dubokog mira, koji apsolutno odgovara miru koji se nalazi u centru svakog tornada i cunamija, gde je sve mirno, dok naokolo kovitla i preteći ruši. Dok ne nadje svoj mir, Škorpion je rušilački, a onda samo oni koji do mira dodju, jer rekoh – zahtevno i teško je to, postaje magičan, zna da sve što pomisli može da prizove, stvorio je kvantne nauke, kako ne bi prizvao i mirom samo naizgled “kontrolisao” budućnost, ovaj večiti kontrol freak, ali tek kad razume da je njegovo savezništvo sa energijom jedina karta do uspeha. Jer zna on, da čovek nije samo mentalno, fizičko, duhovno biće, već je poprilično i energetsko.
Divni dani za fokus i koncentraciju na prave stvari, vredne stvari, ozbiljne poslove i dugotrajne, iscrpne radove, dok će površnost komunikacije i lakoća stvari da donose greške, umor i trošenje u prazno do smlaćenosti.
Smrt je uspeo da vidi i nazove je drugačije. Ovo je zato večiti rat koji se odvija izmedju Dobra i Zla, ovo su Star Wars i svi epski filmovi i knjige o toj borbi. On zna da zlo bez dobra ne može, da dobro bez zla ne može. I da je njegova stvar da bira dobro, poštujući Smrt i Zlo, i to tako kako se poštuje neprijatelj vredan poštovanja zbog svoje sile i snage, ne uzima ga zdravo za gotovo nego dobro prouči sa kim ima posla. Kako ono neko reče, verovatno Bernard Šo, mada nisam sigurna, “Prijatelje treba držati blizu, a neprijatelje još bliže.”
Tek kada sebe vidite u životu kao u nekoj igrici – gde ste figura koja se kreće po nivoima i sa svakim predjenim nivoom dobija novu snagu, novo oružje, nove zadatke, nove neprijatelje, shvatićete da Škorpionsko kretanje je uvek po zadatku i unapredjenju, progres koji se tiče volje, energije, malo reči, a dosta dela. I tada je spreman za aždaje, za gigantske poduhvate i hvatanje u koštac i sa onima koji samo misliše da imaju moć, dok pravu nisu ni iskusili, jer ona živi u psihičkoj energiji, u najčvršćoj veri u večnost, i mitološko, više nego genetsko poreklo svakog od nas. Pa motivacije radi, pogledajte sada takve filmove, od samurajskih do nindža, od Star Warsa i The Legend do Matrixa i The Lord of the Rings, iz kog je ova jaka škorpionska scena… “You shall NOT passss!”

Radujem se! Mars samo što nije ušao u Škorpiona. Po efemeridama ulazi 26. jula i tu će biti do 13. septembra, ali već kao da se oseća jer Mars je sad na 29 Vage… Čekamo još samo malo dok ispešači ovaj skrhani Vagom, što maše belom zastavicom, koji se predao u borbi i kome je sve bilo teško poslednjih osam meseci, koji je kukao da ne može više željan užitaka, a mučen radom, no ipak izlazi iz Vage sa osmehom jer nije baš da se nije volelo, zavodilo… I mislio je da će mu biti potrebna čitava večnost da se oporavi, dobro dodje ovo leto da se sklonim i resetujem, čak je sebi obezbedio neke fine lokacije za letovanje, ni ne sanjajući da će mu za reset biti potreban tek jedan jedini dan. I evo gde na ulazu u Škorpiona odjednom diže obrvu a sa njom i opuštene kapke i naredjuje: “Dajte one kožne pantolone i jaknu pobesnelog Maksa! Odma!” Muka mu od tih upeglanih stvari, picikato košuljica, parfema. Željan mirisa benzina i znoja, da malo i prljav bude, i ožiljak neki molim vas! Kako bez ožiljaka kojih mi je puna duša – nek bude jasno ovom svetu da je Mars iz Škorpiona ponovo sa njima. Ko nema ožiljke nabaviće sebi jedan, ili tetovažu. Svi smo nešto odjednom opasni i ne kukamo nad životom, već naprasno, sve što nas je spalilo iznutra, povredilo, osakatilo u dosadašnjem životu – eto gde se u narednom periodu time ponosimo!

O da, tu je grob moje nežnosti i tolerancije, a ovde, ovde je grob moje mladalačke ljubavi, i vidiš ovo – to je sećanje na mog poginulog druga, kao brat mi je bio, i ovo je isto sećanje na dan kada sam dao neke važne zakletve samom sebi. A ovo što nosim kod srca, to su ožiljci za svaki put kada sam zlo koje je napadalo one koje volim preuzimao na sebe, jer mogu, jer smem, jer njih bi ubilo, a mene to tek malo zaboli pa sa ostalim bolom se rastvori u snagu. I nikada neće saznati, jer ne želim da se osete krivim. Čak me nekad napadaju da sam grub, hladan i dalek, ni ne znaju koliko ih volim i čuvam, a meni je opet dobro i tako. Ni ne moraju da znaju, sve mislim – kad bi samo malo znali šta sam za njih sve radio i bio spreman da uradim, osetili bi se toliko krivima za svako prebacivanje i neprihvatanje, a sa tim ja tek ne bih mogao da živim – da sam ja uzrok njihove patnje. I ne treba meni ničije pokajanje, niti izvinjenje. I sve to brate što vidiš, sve to je i kolevka moje snage i neumoljivosti.

Mars u Škorpionu je driven by revenge. And only revenge. To ne znači da treba da idete okolo i da se svetite, ali znate ono kad vam neko kaže “ti? pa ti to ne možeš..” E sad Mars pomisli za sebe “Watch me..” i iznenadi više nego što će Mars u Vodoliji ikada da iznenadi. Jer Mars u Vodoliji stalno iznenadjuje, ali Mars u Škorpionu, taman kad smo ga figurativno sahranili, svu tu snagu, ili strast, ili volju, hrabrost – on izranja poput reinkarniranog ludaka i niko ne može da veruje. Niko ne veruje ni kada za ovakve tranzite neki sasvim pristojan čovek (što bi rekli ljudi) završi u crnoj hronici, ili pak, žrtvuje sebe da bi pobedio neko zlo, pa novine samo o njemu pišu, a beše poptuno neprimetan lik… Zašto još volim Marsa u Škorpionu? Zato što je dao planeti hevi metal. Trash metal. I naravno, death metal! Znao je da sav taj rock mora da se uozbilji, naoštri, bude ubedljiv ko smrt. Pa je i tekstove pesama razbrutalisao, a omiljene teme su mu besmisao, manipulacija, korupcija, traćenje života u šarenilu kapitalizma i kritika svega toga. Kritika i rata i života i smrti, jer on nije zavodljiv kao Mars u Raku koji će da speva borbene pesme i junački ep, Mars u Škorpionu zna da pobednika nema, jer postoje Masters of Puppets. Fuck, yeah! Kurt Cobain, Marylin Manson, Dave Grohl, pa neprežaljeni Layne Staley (Alice in Chains), Serj Tankian (SOAD), James Murphy (Death & Testament), Gene Hoglan (svukuda) i dr.. – svi Mars u Škorpionu. Inače posle Marsa u Škorpionu u metalu je najviše Marsa u Lavu, zatim u Vodoliji i Strelcu. Ovo je i Mars koji sme da dira u ono, u šta kad običan čovek dirne naježi se i prestravi, brzo prekrsti da drugi ne vide i kaže “da ne čuje zlo!” Ovaj Mars ne kuca u sto tri puta, ne pomera se s mesta, ako je napravio jednom savez sa svojom sudbinom, ako je video već lice Zla i smrti same. Jer on hoće da ga čuje zlo! Šta da ne čuje zlo! Neka čuje, neka zna! Zlo, gde si! Imaš ti još drugih naziva, smrt, patnja, mržnja. Čujem te Zlo svakog dana te čujem i hvala ti što postojiš, jer dostojnijeg od tebe protivnika nemam. Ti mi sa svim svojim licima pakla daješ najveću volju da živim. Ni ljubav, ni nežnost ni sreća ni ma kakvo blagostanje meni tu životnost ne daju kao što me borba sa tobom raduje! Ja sa dobrim ne umem da se bijem, dobro je dobro jer te nije videlo, nije upoznalo, nije spoznalo. Samo zato su ljudi dobri. Kada bi svako od njih, tih balavaca, video Tebe, ne bi ni on više verovao u sve ono u šta veruje.

Pa tako i Matthew Kasowitz (Mars u Škorpionu) napravi devedesetih film “Mržnja” koji je mnogo više njegov film nego proslavljena Amelie, a ovacije kanske publike koju je ovaj film dobio se i danas smatraju neprevazidjenim. “La haine attire la haine!” (hatred breeds hatred), pa predlažem da do sredine septembra – do kada će Mars biti u Škorpionu, pogledate ovaj film ponovo. Da li se čovek radja zao? Možda jedino ovaj Mars zna odgovor, i reći će vam ubedljivije od ma koga drugog da se svaki čovek radja dobar, čist i perfektan, ali da jedan susret sa Zlom može ga izmeniti zauvek. Što te ne ubije, on ne kaže da te to ojača, već nekako te zauvek promeni. A ojača te mržnja, ojača te osveta, ojača te inat. Zato je njegova volja takva da se sa njim ne treba šaliti. Reke i vulkani podivljaju na Marsa u Škorpionu, jer to je ta volja i neminovnost o kojoj ovaj Mars priča. Svako nosi u sebi zrno zla, svako nosi u sebi neku davnu potrebu za osvetom. Ali neće vam zameriti što se plašite da u to poverujete ubeđeni da ste odavno prevazišli sve to, psiholog vam je rekao da ste oprostili, prihvatili, razumeli… Pustiće vas da verujete u ono za šta ste spremni da verujete, a samo će vas možda podsetiti na bombardovanje Srbije kada je od početka do kraja bombardovanja Mars bio u Škorpionu.. O, koliko ste samo mrzeli one koji su moć demonstrirali nad vama! Ali kako ste samo brzo zaboravili na zlo koje vam je učinjeno, i kako je par restorančića i tržnih centara tamo vamo bilo dovoljno da pokopa i utaba lopatom, pa stavi krstaču na vaše traume i ondašnju bespomoćnost. E vidite, ja ne zaboravljam! Ne što volim da pamtim, što je fakat, već što me to čuva da svoju mržnju ne usmeravam na pogrešnog, što vi stalno činite! Vi sve ono što ste imali za oca, majku, državu, partnera koji vas je zlostavljao i maltretirao filtrirate na nevinima, i sami postajete oličenje istog zla. Ja ne. Ja sebi ne dozvoljavam tu grešku. I zato pamtim.

Pa više od svih, on je protiv ubijanja, on je mnogo više za seks (Bukovski i Henri Miler – obojica ga ovde imaju). Ali je za večni inat i volju, on je onaj koji ne dozvoljava da se predate lako, “Ne malakši!” dovikuje, nego se seti zbog čega si rešio da živiš. I to zbog čega si rešio, nije nikakva dobra nada i ružičasti san o sreći, to je ono kada ste još u osnovnoj rešili da će svi oni jednog dana znati za vas, to je ono što vas raduje sada kada ste uspešni i neka znaju svi ti koji su me gazili i potiskivali, koji su mi pokazali i istrajavali u tome da budem bespomoćan, da trpim, o kako sam samo trpeo! I koliko sam samo trpeo! A u trpljenju i mukama čuvala me je samo želja, živa želja za danom kada ću im se svima osvetiti, kada će svi ustuknuti pred mojom snagom, istinskom veličinom, i shvatiti koliko su mali i beznadežni. Nek znaju svi koji u mene nikada verovali nisu! Ma neka crknu dušmani, reći će on – bez da se uplaši, jer on ne mrzi nikoga pojedinačno, on samo prezire nemanje ljudskog dostojanstva kao fenomen i svo to nepoštovanje drugog bića koje zapravo, niste ni upoznali a već ga etiketirate, eliminišete, diskvalifikujete. E baš ti sada likuju i hvala vam na eliminaciji! Hvala vam na odbacivanju, neverovanju jer iz inata sam se rodio. I suviše je uzvišen u svemu što je doživeo da bi jednog običnog smrtnika mrzeo, a ono što ga najviše raduje je kada neko – bilo ko, pokuša da ima moć nad njim.

Jednom je to prošao i tada je bio bespomoćan, nije mogao ništa, ali se zarekao… pa samo probajte da ga “uzmete pod svoje” i videćete kako mu oči tamne makar bile plave kao nebo, i dok vas gleda onako prodorno, vaša duša tamni, tamni jer je okinuo ono što krijete u sebi a što jeste, što to zlo manipulacije, dominacije, moći koju hoćete da imate nad njim, od njega sakriti nećete, pa vas to sopstveno zlo sada prži. Pakao postoji i nalazi se u ljudskoj duši. On nikada neće dati na sebe, ali se neće ni svadjati. Njega ne zanima vaše mišljenje nego ponašanje. Njega ne zanima vaše opravdanje, nego priznavanje poraza i lenjosti i nedostojnosti. Priznavanje grešaka, slabosti, i spremnost da se sami povučete. Ne čekajte da vam da pomilovanje. Nema pomilovanja! Samo možemo da prestanemo da se družimo, da se ikada vidjamo nakon ove izdaje, jer drugačije ti nikada čovekom nećeš postati! Nepokolebljiv. Neko koga ne smete ni da pomislite da izrizikujete i razčunate na njegovu toleranciju. On je čovek koji mnogo očekuje od sebe, ko je sebi visoke principe zadao, za običnog čoveka ne baš svojstvene. Ali njemu je lako, kada ga radost zemaljska ne inspiriše, već samo sopstvena moć da i sa najmoćnijima, da i u leglu zmija samih, on svoj ostane i nikome nikada ne pripadne.

Mars u Škorpionu je koren svakog Marsa. Mars je iz osvete nastao, iz borbe čoveka i vuka, Davida i Golijata. Ovo je borba sa nadljuskom silom iz koje se život rodio i želja za životom. Samo se usput onaj Mars u Vagi prokultivisao jer su ga odveli u muzeje, onaj u Raku ulenjio jer su ga dobro nahranili, onaj u Blizancima raspričao jer su ga pitali za mišljenje prečesto. A ovaj ćuti i kad zna. Ne jede i kad je gladan. Ne ide u muzeje osim ako nisu zabranjeni, tajni podrumi Vatikana. Njega civilizacija nikada neće promeniti jer je početak svetla u tami, zato su ga zvali Lučonoša ili Lucifer, iako mu mitovi posle pridodaše još koješta prodaje radi.

“Satan I” by H. R. Giger

On je onaj koji je prvi napravio pleme jer je prosuo svoje seme, što i danas vrlo mlad i vrlo rado čini. Deca, potomstvo, produžetak sebe – to je moj princip, moja želja, strast, ja sam onaj ko će vam moje izdanke dati uvek dovoljno da ovaj svet ne zaboravi na razloge zbog kojih se rešio da živi, na prvi princip slobode i dostojanstva! Pa radosno u krevet ode da još jedno dete napravi, te je ovaj period vrlo povoljan za reprodukciju. Za regeneraciju. Za promenu načina života potpregnut voljom. Za rad i rat. Za borbu sa sobom. Izazovi sebe na hrabrost, na snagu, na volju! Zainati se čoveče! Globalni scenario već postoji, sve su uzeli, moć je ljudima oteta, i ja vas prezrivo gledam kako dopuštate sve što dopuštate! Otmite za sebe svoju Slobodu i to najlepše i jedino za mene važno i vredno Dostojanstvo koje vam samim životom, zauvek i večno pripada!

Ostrašćen i nikada ljut – jer treba zaslužiti njegovu ljutnju koju pokazuje samo prema onome koga pre svega poštuje, već hladnokrvno dosledan i siguran u ono što radi i priča, u ono što veruje, seo je na motor i zamaglio. Odjurio da u narednih mesec ipo dana podseti svet da je ono što zovu Zlo, koren njihove najveće snage, bez koje se preci nikada ne bi održali i preživeli. Tu je nastao život. Ali ko život uzme zdravo za gotovo, možda ga i nije dostojan i time izdaje onog pretka koji je golim rukama morao da ubije i lozu produži. Sve do mene. A ja tu baklju života nosim dalje, jer ja sam Lučonoša koji vatru života drži živom da se nikada ne ugasi.

Those who are a waste of life
Use up air that others could breathe
Human leaches all around
Superior is what they believe

Fake is a word you represent
Your existence on earth I resent
At the cost of others you get by
Each word that you speak is a lie

Low life
That’s all you’ll ever be
Lies in effect
That’s what you like to see

Hiding behind material values
That help cover up your weakness
Never to change, always to look
For an easy way out of life

A pathetic excuse for a human being

Nothing to back you up
Never giving second thought
Thinking you fool the world
Into seeing something you are not

Fake is a word you represent
Your existence on earth I resent
At the cost of others you get by
Each word that you speak is a lie

Low life
That’s all you’ll ever be
Lies in effect
That’s what you like to see

Još ga ovde imaju: Bruce Lee, Šumaher, Gandi, Jimi Hendrix, Frank Zappa, Oprah Winfrey, Jason Statham, Mark Zuckenberg, Steve Buschemi, Mel Gibson, Hunter S. Thompson, Moby, Rahmanjinov, … 

Ništa na silu. Jer, ne može se na silu biti srećan. Niti “pozitivan”. A naročito se u ova dva-tri dana ne može biti na silu ništa, a da talog istinskog dubokog lica u nama, naše naličje, onda kad makar na tren ostanemo sami ne ispliva na površinu. Vode su mutne, mulj se diže. Gorko je u stomaku, suze su bliže. Sloboda za suze je ovo, sloboda za urlik, jauk, glas iz donjeg stomaka što cvili, ječi, vrišti. Ovo je vrisak, a ne šapat. Ovo je grč koji traži isto slobodu kao i suze. Hoće grč da ga pustimo, da ga se ratosiljamo, al ne.. čovek stisao, zatočio grč i ne da! Kamen u stomaku, pa još jedan red kamenja sve do srca, pa podno grla. Nema više ni glasa. A Mars kao tasmanijski djavo zatvoren u kvadratnom metru od cigala preti režanjem. Zver je živa, besna, pomahnitala, spremna da ruši, spali, svemu označi kraj – saseče, iseče, amputira, ubije. Ali na silu. Samo na silu, tako da sakat iznutra na dalje “živi”. Sakatost sveopšta, osećajna obogaljenost Meseca. Zato se naliva alkoholom ovih dana, zato se ubija otrovima i otrovnim mislima, spaljuje i povredjuje što druge što sebe. Umesto da pripitomi tu zver. Umesto da pokaže nežnost, nesnagu – jednu apsolutnu slabost i prepuštanje. Umesto da se zamota kao beba i isplače. I povrati. Ovo je povraćanje. Ovo je zato i bulimija koliko i anoreksija. Ovo je povraćanje suza kada ih je toliko da plakanje nije dovoljno. Ovo je pucanje, overwhelming, razdražljivost, i ako smo nežni i pažljivi sa sobom i prema sebi, bićemo i prema drugima, a najpre i najbitnije – prema sebi i zagrliti svoj mulj. Ne inatiti se svom grču nego ga onako odvratnog, iskrivljenog strahom izljubiti. Ko je svestan ovoga – nije ni morao da čita, ko je prošao kanalizacijom i tamničarskim podrumima svoje duše i bića – isto nije morao ovo da čita. Ali je pročitao. A onaj ko treba, nije jer mu je dosadno. Nema on vremena za više od 140 karaktera osim ako nema cinizma, jeda, patologije. Njega zanima sada zlo, jer kompenzuje osvete koje je priželjkivao, jer i dalje pravdu traži za svoje primitivne i analne potrebe. On sad mašta kako će bivšem momku krenuti lose, nada se zlu da ga snadje čak kaže, “to je pravda”. Ali onaj ko ovo treba da pročita, a ne čita, sad se nada da će nekome krenuti po zlu jer je zaslužio. Čuo je neku strašnu vest i ushićeno rekao “Eto! Ima boga!” Bogom zove nesreću drugome. Mesec pada u Škorpionu. Tamni dobrota, crni duša, jed je prekriva. Ovo je astrosimbolički slika linča. Čovek na čoveka baca kamen. U glavu. Krv lipti. Kamen je krvav. Čovek je mrtav. Zlo je živo. Ovo je Zid plača u Jerusalimu i vojska okolo. Ovo je zapušena kanalizacija, ovo su poslovi za vodoinstalatere i hidro inžinjere. Mnogo je tela u rekama, mnogo je djubreta u cevima, mnogo smo se i dobro lagali niskim nagonima vodjeni. Ovo je i strah da kažete da vam je dobro. Strah da time što vam je dobro ne provocirate nečije zlo. Ovo je zapravo, astroslika sveta danas kakav je. Slika vašeg news feeda na facebooku. Slika svakog dnevnog izdanja tabloidne štampe. Ovo je siljenje u svakom smislu. Silovanje sebe, silovanje drugih. Al’ ovo je i odustajanje. Ovo je odustajanje da spašavate druge, da objašnjavate, da se borite za pravdu u svetu. Ovo je odustajanje od svega sem od svog zla u kome je seme Odgovornosti spram sebe i očekivanja od sebe i ljubavi za druge. Ovo je zato čupanje korova. Čišćenje kuće i bacanje djubreta. Ovo je čišćenje imenika, ali ne instinktivno “eliminatorski” poput plaćenih ubica, nego ne dirate imenik, al duša nema potrebu da neka druženja nastavi. Ovo je mali krug ljudi koji se prepoznaju jer su našli ono seme u sebi. I rade sa njim dalje, manipulišu škorpionski i alhemijski se raduju jer olovo postaje zlato, zlo postaje ljubav. Sve može. Kada se hoće, kada se razume koliko je važno. Do tada, crna hronika već piše novu stranu, ekseri se zakucavaju u tudja tela. Ovo su odgovorni dani, ono što jesmo – to ćemo ovih dana i biti. Trudimo se da budemo nežni prema svom zlu koji sada dodir ljubavi traži, kao Čovek Slon skriven ispod teške tkanine. Kada ga zavolite i pustite da vam sedne u krilo, desiće se i ova druga scena sa druge fotografije.

Tekst o Marsu u Škorpionu postoji na sajtu: http://sanjaperic.com/2014/07/22/mars-u-skorpionu-no-excuses-any-more/  i tamo ga možete pročitati, ovde sam više htela da skrenem pažnju na mundane (dakle globalne i lokalne) dinamike koje možemo da očekujemo sledeće godine, a koje smatram da je već vreme da pomenemo. Jer sve se oseća uvek unapred, pa je dobro pripremiti se.

Kada je MARS retrogradan, on otprilike osam meseci provede u jednom znaku i time obeleži glavnu atmosferu, događaje, ciljeve. Osete ga svi, ceo svet, pa i mi. Međutim, kada je retrogradan u Škorpionu – onda nas baš dobrano potkači. Podsećanja radi, bombardovanje Srbije i Crne Gore 1999. trajalo je za vreme retrogradnog Marsa u Škorpionu. Ne samo bombardovanje, već i ono što je pratilo sve nas tih meseci. Nije se radilo, velika nezaposlenost, već postojeći loši uslovi rada i loš kvalitet života. Otkazi. Mučenje u preživljavanju. Ali i fokus na jednu temu, opsesivna volja i preduzimljivost u nemogućim okolnostima – jer verovali ili ne, mnogima je ta 1999. baš zbog takvih okolnosti i surviving moda koji se podigao bila prekretnica i godina na koju se vraćaju kao na važnu. Ne dobra, ne plodonosna, nego godina kada su doneli važnu odluku.

Za one koji isto vole da istražuju, Mars je bio u Škorpionu retrogradan (u 20. veku):
– od januara do avgusta 1937.
– od januara do avgusta 1952.
– od januara do avgusta 1984.
– od januara do avgusta 1999.

i ono što nam sledi:

– od januara do avgusta 2016.

Na političkoj sceni šta to može biti? Pa recimo, NATO koji se vraća na mesto zločina, samo u drugoj ulozi, a sa istim ciljem. Dokrajčavanje započetog, i realizacija sporazuma o priključivanju Srbije u NATO.
Otkazi i mučna situacija u svim infrastrukturnim poljima – kojima Mars u Škorpionu vlada. A po definiciji, infrastrukturu jedne zemlje čine sve zgrade i sistemi tehničke prirode koji omogućavaju socijalno, političko, ekonomsko i komunikacijsko funkcionisanje društva – bez obzira da li su u državnom ili privatnom vlasništvu. Putevi, mostovi, saobraćaj i telekomunikacije, elektro mreže, rudnici, vodovodne mreže, železnice, internet i ostalo… Svi tamo zaposleni – imaju u najavi tešku godinu pred sobom. Sve firme kojima su to osnovna delovanja – teške odluke. A ono što narod može da oseti jesu posledice svih infrastrukturnih kriza, na čelu sa energetskom.
U svetu, sve češće insistiranje na atomskoj energiji u pozitivnom smislu, kao energiji koja ima najveći stepen efikasnosti kada bi se upotrebljavala i šire, a ne samo u vojnim kontekstima.
Reke, rudnici, gas… izlivanja nafte, problemi sa vodom, katastrofe, eksplozije i sl.
Štrajk i nezadovoljstvo, ogorčenje i očaj koji vode u bespomoćnost – jesu psihološki pozadinski faktori i obično prate ovaj period, pa kako je puno nezaposlenih, ima ko da podiže štrajkove. Kako u svetu tako i kod nas.
Trgovina za Marsov tranzit Škorpionom cveta – ali na crno, trgovina koja nudi preživljavanje i opstajanje.
To je vreme ulaženja u ogromne dugove, i privatno i na nivou zemlje (1952 i 1984 su godine kada je SFRJ ušla u ogromne dugove)
Ovo su “čistke” svih nepodobnih, neodgovarajućih zbog drugačijih uverenja. Škorpion kao znak nema nikakve veze sa demokratijom, pa je i ne potencira iako može da nastupi obučen u njeno ruho. A čistke nisu samo u politici, nego i u obrazovnim ustanovama, medju umetnicima i tako dalje… Sve što može da doprinese osećaju bespomoćnosti, nemanje moći jer moć ima neko drugi nad našim životima.

Pa iako bi se očekivao bes, ono kako se obično ljudi tada osećaju, jeste usidrenost i prisutnost. Realizam koji ume da naginje ka pesimizmu, u boljem slučaju nihilizmu, ali daleko od svega previše pozitivističkog. No nije bez akcije, pa ne vodi u depresiju, niti inertnost, letargiju, već suprotno od toga – vodi u preduzimljivost koja i te kako može nositi oduševljenje, pa ako nemam šta da radim, onda ću svakodnevno da trčim krug na Adi ili da učim ono što me zanima 10 sati dnevno. Dosada i dokonost su apsolutno nemoguće. Čini mi se da je u arhivi našeg nacionalnog nesvesnog da – kada je loša situacija ljudi više imaju preduzimljivosti da nešto rade, ili da na nečemu rade nego u atmosferi komfora i ogromne ponude koji ih u neku ruku i hendikepiraju. Psihološki, kao da scenarija “Minut do 12″ ili “Čekam da budem sateran u ugao”, ili “Čekam da ostanem bez izbora” – imaju neke mnogo dublje veze sa našim pokretačima nego scenariji u kojima imamo svo vreme ovog sveta i sve prilike, i jasno nam je da treba i šta treba – ali nikako da se odlučimo i pokrenemo.

Zbog toga ne smatram sledeću godinu ultimativno lošom, mislim da će prozdraviti neki geni i ljudi biti mnogo više spremni da prihvate svet kakav jeste, kakav nam je dat da se u njemu rodimo i živimo, a što je zanimljivo takvi periodi nas najčešće ponovo ujedine. Politički protivnici odjednom neke nove situacije posmatraju podjednako. Prisutnost i nihilizam kada sam ih pomenula, to je u stvari Nirvana kao i Tu i Sada – prihvatanje mogućeg ovde gde sam i od onoga ko jesam. Pa kao da Mars naredne godine nosi i spiritualno duboke uvide kroz praksu koju nameće svakodnevnica, ali ne nužno i znanje ili bavljenje duhovnim temama.

Mars u Škorpiionu nas podseća da je sve dinamika. I da baš kao što postoje periodi kada tu dinamiku čini svako od nas, postoji zaista vreme kada neko drugi mnogo i daleko moćniji – odredjuje dinamiku sveta. Ne samo jednom, u istoriji šačica ljudi je menjala tokove. I tada, zaista nije važno da li se sa njihovim pravcima slažemo ili ne. Da li ono što tom dinamikom donose vidimo kao Raj ili Distopiju. I nije bitno da li su oni voljeni ili nisu. Bukovski, koji je ovde imao Marsa, davno je napisao “Ljudi koje svi vole ne menjaju svet.” I to jeste tako. Svet menjaju ljudi koji su odavno nadišli cilj života u zajednici i pod krovom mirnog doma sa hlebom na stolu koga ima dovoljno za sve. Koji su nadišli ne samo kolektivni nego i lični moral, i time prihvatili krivicu, posledice i mogućnost kazne. Ljudi koji su bilo kao oličenje Dobra ili Zla, jer ih medju na ovaj način drugačijima ima sa obe strane, svakog časa svesni da možda prave grešku ali na tim greškama je dinamika sveta. I to je nepobedivo. To je fundament koji je večan kao i ljubav i potreba za pripadanjem svih ostalih. Potreba za redom ili mirom – svih nas ostalih. Ništa nije hrabrije ono što ovi prvi žive od hrabrosti onoga što zbog dobrote ne može da se osveti zbog nepravde, već prezre, okrene leđa i ode ne progovorivši. Dostojevski je tu podelu nazvao podelom na “one koji održavaju svet i one koji pokreću svet” i svi su neophodni.
A ono što im je zajedničko i što im Mars u Škorpionu (pogotovo retrogradan kada se osam čitavih meseci zadrži u ovom znaku) donosi jeste da te svoje karakterne crte pojačaju, učine vidljivim, snažnijim. Scenariji koji već postaju deo naših svakodnevnica jesu scenariji koji zahtevaju delo, primer i odlučnost. Volju jednu nesalomivu da sopstvenom odlučnošću svako bude glavni kreator svog života. Odluke postoje i kada nema velikih izbora. Možda tada najviše, jer je najmanje kompromisa i cena nam raste.

* slike koje prilažem uz tekst su moj modni predlog (fashion selection) za narednu godinu i Marsa u Škorpionu. Black is the new Black. Cyberpunk Fashion, ili Ready for the Apocalypse. 

Saturn je sada baš tu. Na Škorpionsko-Strelčevskoj granici. I već dugo je tu. I biće neko vreme dok potpuno ne zagazi dublje u Strelčevske neuprte staze i ne utaba ih. Pustite mašti na volju, kolažom sam tek zagrebala po površini. Pa opet može biti dovoljan prikaz za početak.

* Njegov dalji prelazak u Strelca sve više će nam skretati pažnju na religiju, pitanje vere, pa iz arhive krstaških pohoda i istorijskih verskih ratova evo nas opet pred bitnim periodom gde već migracije postavljaju nova religijska pitanja, sumnje i strahove.

* Da li je krivica samo zakonska stvar? Njeno poreklo je ipak mnogo starije, dublje – religijsko. Ko je kriv? Kako biti (ostati) tolerantan ako prstom ukažu na vas. Da li smemo da se branimo? Kako ćemo se braniti ako nema ko da nas zastupa? Umemo li da sami sebe zastupamo? Koliko nam je duh hrabar i veliki? Duh mora biti sada doseldan sebi.

* Otvoreno nebo i razapeti šatori osim što podsećaju na aktuelnu sliku izbegličkih kampova, generalno je pretpostavka Saturna u Strelcu da je u prirodi najsigurnije, najhumanije. Priroda mora ostati humana. Kontakt sa njom podseća na čisto i religiozno biće koje se nada miru, ima volju za životom i ne želi nikome zlo. Šume i proplanci kao zadravstvene ustanove narednih par godina.

Jedno je sigurno: Ima nade. Ali samo pod uslovom da zadržimo humanost Strelca. Kompromisi, zbog materijalnih ličnih ciljeva – instant uzrokuju deficit ljudskog. Može li se ostati dosledan duhu? Ako duh izdamo gde nas to vodi? Šta je potencijalni prikaz Strelčevsko – Jarčevske granice koja sledi od 2018? Možemo li sada dok smo na teritoriji Slobode (ma kako apsurdno zvučalo) uraditi (ponašati se) kako je potrebno da izbegnemo kasnije moguće ropstvo? Jarac na granici nema potrebu za oružjem. Ni za žicom. Tu je ogromna siva zgrada i mlin koji melje. Ljudi u okovima, jer nisu umeli da na vreme odbace nepotrebno, već su mislili da mogu imati sve. Zato Jarčevski princip “ništa” može biti vrlo težak ako se na vreme na saberemo. Em što će u Jarcu tada zajedno sa Saturnom biti i Pluton.

O Saturnu u Strelcu pisala sam ovde: Saturn u Strelcu – Mudrost nomada

The post Saturn na granici appeared first on Aleksandra Perić.